Poznati aleksinački lekar, Marko Radman, imao je dva sina – Slobodana i Darka. Obojica su logorisani 1944. godine, kao simpatizeri Narodnooslobodilačkog pokreta. I streljani su u poslednjoj grupi logoraša iz logora na Crvenom Krstu, 14. septembra 1944. godine.
Novinar, montaža: Sonja Urošević
Kamera: Jovan Gojković, Sonja Urošević
Muzika: Righteous – Silent Partner
Ono što je karakteristično za priču o Radmanima, jeste činjenica da se Darku Radmanu, dok je bio u logoru, rodio sin. Kada je otac došao da mu saopšti tu vest, Darko je izrazio želju da se mali zove Dejan. Tom prilikom je ocu dao svoju krvavu košulju. Krvavu od batina koje je ovde podnosio. Sluteći, verovatno, da neće izaći živ iz ovog logora.
Braća Radman su streljana 14. septembra 1944. godine. Niš je oslobođen 14. oktobra 1944. I nekako, u tom metežu, oslobođenja, supruga Darka Radmana je nestala sa detetom. To dete pronašli su kustosi u niškom logoru 74 godine kasnije!
Kako je pronađen Dejan Radman
“I kada smo spremali postavku, naišli smo na podatak da se nalazi u Tuzli. Da je otišla u rodnu Tuzlu. Tako smo stupili u kontakt sa, sada već penzionisanim, profesorom fizičkog vaspitanja, gospodinom Dejanom Radmanom, koleginica Ivana Gruden Milentijević i ja. I zamolili ga da dođe i otvori izložbu u onoj sobi koja je posvećena, između ostalog, njegovom ocu i stricu. On nam je učinio tu čast. Otvorio je izložbu 12. februara 2018. I Narodni muzej Niš i mi koji radimo na logoru to smatramo jednom velikom čašću”, kaže Nebojša Ozimić, istoričar kustos iz Memorijalnog kompleksa 12. februar.
Foto – Sonja Urošević
*Ovaj prilog izrađen je u okviru projekta “Priče iz logora”, koji je podržala Gradska opština Crveni Krst.
Komentari (0)