Kako funkcioniše ljudski mozak? Zašto se ljudi ponašaju na određen način? Čovek je pojam koji pokušava da se objasni vekovima unazad… Ali naučnici i pored svog truda, još uvek nisu uspeli da sklope sve kockice kada je ova misterija u pitanju.

Od kada je psihologija načinila prve korake kao nauka, psiholozi širom sveta su radili različita istraživanja kako bi pokušali da objasne prirodu čoveka i neke od njegovih postupaka. Na mene su najveći utisak ostavili socijalni eksperimenti. Zato ću vam sad nešto više reći o onim najzanimljvijim!

Eskperiment halo efekta

Fenomen u socijalnoj psihologiji poznat kao halo efekat bazira se na pretpostavci da naš ukupan utisak o nekoj osobi može biti zasnovan na samo jednom podatku koji imamo o njoj. Na primer, ukoliko nam je neko bio simpatičan prilikom upoznavanja, možemo pomisliti da su i sve njegove druge osobine pozitivne.

U eksperimentu koji je sproveden, momak – subjekt, napravio je dva video snimka za dejting sajt. U prvom videu, čitao je pripremljeni tekst veselim tonom. U drugom snimku je promenio svoj ton tako da zvuči melanholično. Prvi video prikazan je jednoj grupi ženskih ispitanika, a drugi video drugoj grupi ženskih ispitanika.

Devojke koje su gledale “veseli” video smatrale su da je mladić na snimku atraktivniji od devojaka koje su gledale “tužni video”, iako je tekst koji je mladić izgovarao bio skoro isti.

Na ovaj način demostriran je značaj i paraverbalne komunikacije u proceni nečije atraktivnosti, odnosno u komunikaciji generalno, ali i uticaj halo-efekta na impresiju o nekome na osnovu ograničenog broja podataka.

Ovo pokazuje kako je naš svaki gest ili naša reč značajna za mišljenje koje će ljudi imati o nama. Nesvesno, mi ljudi smo skloni raznim stereotipičnim ramišljanjima i to na osnovu nebitnih sitnica.

Eskperiment sa nestalim detetom

Iza ovog eksperimenta sa lažno nestalim detetom stoji teza da ljudi često ne obraćaju pažnju na svoje okruženje. Na vratima jedne prodavnice postavljen je plakat nestalog deteta i niz informacija o njemu. Plakat je privukao pažnju samo nekolicine ljudi. Međutim, ni oni koji su pogledali plakat nisu primetili da se nestali dečak nalazi ispred prodavnice.

Ovaj eksperiment pokazuje pogubljenost ili možda čak i nezainteresovanost ljudi u današnjem svetu. Da je dete zaista bilo izgubljeno, očigledno bi ostalo bez pomoći, jer niko od prolaznika nije bio dovoljno zainteresovan za situaciju.

Eksperiment sa Bobo lutkom

Tokom šezdesetih godina dvadesetog veka, naučna pitanja uglavnom su se bavila genetikom, faktorima sredine i socijalnim učenjem.

Albert Bandura je u okviru svoje teorije o socijalnom učenju sproveo eksperiment koji je poznat široj populaciji – eskperiment sa Bobo lutkom. Bandura je želeo da dokaže teoriju da ljudsko ponašanje u većoj meri nastaje kao posledica imitacije nego kao posledica naslednih faktora. On je zato podelio 36 devojčica i isto toliko dečaka u tri grupe i pokazivao im različita ponašanja prema Bobo lutki. Prva grupa videla je kako su odrasli agresivni prema Bobou, u drugoj su bili neagresivni, a deci u trećoj grupi nije prikazan nikakav model ponašanja.

Rezultati su pokazali da su ona deca koja su bila izložena agresivnom modelu ponašanja u mnogo većoj meri pokazivala identično ponašanje prema lutki.

Ova teorija podstiče i temu izlaganja dece današnjim igricama, crtaćima i televizijskim emisijama u kojima je danas sve više nasilja. Verujem u to da deca većinski uče imitacijom onoga što rade drugi, ali mislim da ne možemo nikako odbaciti i genetiku od koje ne možemo pobeći.

Eskperiment selektivne pažnje

Ovo je relativno poznat eksperiment pažnje koji su sproveli Simons i Čabris. Ispitanici su imali zadatak da broje koliko puta su igrači u belim majicama dodali loptu jedni drugima. Na sredini testa, čovek prerušen u gorilu ušetao je između igrača i stajao u centru kruga. Nakon nekog vremena, čovek se pomerio iz kruga. Na kraju istraživanja se ispostavilo da većina ispitanika uopšte nije ni primetila gorilu, jer su previše bili usredsređeni na brojanje.

Ako ste do sada mislili da ste dobar posmatrač, možda bi trebalo da se oprobate u multitaskingu i okušate taj svoj talenat u nešto zanimljivijim situacijama. Verovatno ni ja sama ne bih uočila gorilu da već nisam znala o čemu se radi pre nego što sam odgledala eksperiment.

Eksperiment efekta posmatrača

Psihološki fenomen poznat kao “efekat posmatrača” nastao je kao posledica teorije da će ljudi pre pomoći nekome u nevolji ukoliko ima malo ili nimalo svedoka. Što je više ljudi prisutno, dolazi do takozvane “difuzije odgovornosti”. To znači da ljudi misle da će neko drugi pomoći osobi u nevolji i zbog toga oni ne rade ništa.

Efekat posmatrača testiran je na ulicama Londona i ispostavilo se da vidljivi socijalni status utiče na to da li će ugroženi dobiti potrebnu pomoć ili ne.

Iako sam se i sama nalazila u ovakmim situacijama, trudila sam se da ne oklevam kada je nekome potrebna pomoć. Kada su ovakve situacije u pitanju, bilo kakvo premišljanje kod mene ne dolazi u obzir. Naša odgovornost je da pomognemo ljudima kojima je pomoć potrebna ukoliko smo u mogućnosti.

Ovo su bili neki od najzanimljivijih socijalnih eksperimenata izvedenih u toku 20. i 21. veka. Kako vi mislite da biste se poneli u nekoj od navedenih sitaucija? Da li mislite da bi neki od soscijalnih eksperimenata mogao da istera na površinu neku od vaših pritajenih osobina?


eksperimenti rođendan vreme petra naumovićPETRA NAUMOVIĆ

Student na Filozofskom fakultetu u Nišu na katedri za Komunicaranje i odnose s javnošću. Rođena 19.10.1999. Pisanje joj je jedna od najvećih strasti pored muzike i glume. Trenutno se bavi volonterski novinarstvom, ali je najzainteresovanija za sferu istraživačkog novinarstva.