Društvu nedostaje empatija, saosećanje, razumevanje, pa i poštovanje. Ne moraju svi da se vole, ali neko poštovanje bi moralo da postoji. Miloš Petković, poznati niški pisac, kaže da bi takva osećanja dovela do boljeg razumevanja feminizma i da bismo na taj način lakše dostigli ravnopravnost.
“Pomenuću primer kritike u književnosti kojom se bavim. Kada ljudi čuju reč kritika, oni misle da to neko treba da u negativnom smislu kritikuje. A zapravo je kritika jedan realan, objektivni sud o nečijem delu, nepristrasan. Isto tako posmatram i feminizam. Kao pojavu koja je potrebna zbog problema koji postoje. Kada gledam kroz prizmu moje ćerke naravno da me raduje da ona bude u jednom odeljenju gde je podjednak broj dečaka i devojčica. Da se svi lepo druže i da ona ima isti broj dobrih i drugara i drugarica. Po meni je to jedino normalno”, govori naš sagovornik iz ugla oca dvanaestogodišnje devojčice.
Prema mišljenju poznatog pisca epske fantastike, društvu su potrebni ljudi koji će da ukazuju na probleme. I ne samo to. Kako kaže, potrebni su predlozi kako da te probleme rešimo da bi mesto u kome živimo bilo bolje.
“Kada pričamo o mojim knjigama za decu i o pozorišnim predstavama, dobijao sam komentare da moje knjige podjednako mogu i da vole i čitaju i dečaci i devojčice. Konkretan primer knjiga “Patuljci i vile”, gde su dvoje glavnih likova patulj-čarobnjak i vila biljarica. Moje viđenje te priče – da dečak ili devojčica koji čitaju knjigu mogu da se vežu za glavnog protagonistu ili protagonistkinju. Ta jednakost se meni sviđa. Ja težim njoj većim delom nesvesno. Moja obaveza kao pisca je da razmišljam o svima. Da poruke i pouke iz priča budu značajne i dečacima i devojčicama. Bilo koja vrtsa lošeg uticaja na taj način je meni strana”, Miloš, između ostalog, objašnjava kakva je odgovornost pisca kada je reč o ravnopravnosti.
Predrasude
I njegovo iskustvo pokazuje da kod nas i dalje postoje stvari koje mogu samo muškarci. S druge strane, podrazumeva se da je nešto obaveza isključivo žena.
“Ja apsolutno nemam, ne nikakav problem, nego imam želju… ne mora to da bude muški ilustrator zato što oni dominiraju i veći je broj. Zašto ne bi neku lepu, zanosnu, toplu bajku koju sam napisao ilustrovala neka žena, umetnica, čiji senzibilitet možda više odgovara toj priči nego senzibilitet nekog muškog autora koji crta superheroje. Voleo bih da u svim branšama ta ravnopravnost i ta jednakost bude na nekom višem nivou”, govori o ovoj temi Miloš iz ugla pisca.
Za jednakost i ravnopravnost Miloš se bori kroz svoje priče. Kako kaže sujeta, ljubomora i zavist za njega su “sveto trojstvo zla”. Bez toga, uveren je, ne bismo imali ni blizu onoliko problema koliko imamo sada kada pričamo o jednakostima i nejednakostima.
*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta “Šta je za tebe feminizam?” koji je podržao Grad Niš na Konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2023. godini.
Komentari (0)