Da li je istina da je 1936. godine na brdu Vinik, u blizini sela Kamenica kod Niša pronađena najveća količina rimskog srebrnog novca?
Miroslava Đorđević rodila se u Kamenici baš te 1936. godine. Još kao devojčici, bake, deke i roditelji pričali su joj priču o ljudima iz sela koji su iskopali srebrne novčiće.
Novinar, kamera: Sonja Urošević
Montaža: DP
Muzika: After You – Dan Lebowitz
„Legenda kaže da je bilo to iz Kamenice i da su Kameničani kopali, vinograde sadili i našli srebro“, kaže Miroslava za Megafon.
„To je srebrni novac iz prvog do trećeg veka Rimske imperije. Na novcu je predstavljeno 28 vladara. Inače, to je jedan veliki nalaz koji je 1936. godine otkriven na imanju Todora Mišića i tada je u Narodni muzej stiglo oko 20 kg novca koji je pronađen na njegovom imanju“, objašnjava Stanislav Pavlović, kustos Narodnog muzeja u Nišu na Odeljenju numizmatike i epigrafike.
„Uuu mnogo je bilo. Kola tovarili“, prepričava Miroslava priču meštana Kamenice.
Novac je bio u keramičkoj posudi preko koje je bila opeka, na kojoj je bio ucrtan konj i pas u trku.
„Prilikom vađenja tog novca iz zemlje došlo je do raspadanja keramičke posude i sam nalazač nije znao o kom novcu se radi, niti koju on vrednost ima. On je dve šajkače, pune, poklonio svojim radnicima koji su mu pomagali prilikom obrade vinograda. I mi ne znamo tačnu količinu novca koji je pronađen“, dodaje Stanislav.
Prema izjavi koju je tada dao Todor Mišić, on je našao 28, 3 kg. Ali tu se priča ne završava.
„Tri meseca posle toga, u blizini te njive pronađen je još jedan veliki nalaz novca. Negde otprilike 23 kg, na imanju porodice Đorđević. I taj novac je pripadao istom periodu i kovan je u isto vreme kada i novac koji je otkriven na imanju Todora Mišića. Tako da to predstavlja sveukupno jednu ostavu, jednu veliku ostavu, možda i najveću koja je u to vreme pronađena u Evropi“, kaže Stanislav.
„I mi smo imali vinograd gore. Ali ništa nismo našli“, kroz smeh priča Miroslava. Iako se udala za jednog Đorđevića, on nije iz porodice koja je pronašla drugi nalaz.
Gde je danas taj novac?
Inače, reč je o denarima i antoninijanima. U niškom Narodnom muzeju izloženi su srebrni denari imperatora Nerona, Vespazijana, Domicijana, zatim, Julije Domne, Gete itd.
„Od imperatora Nerona do Aleksandra Severa, mi imamo negde oko 28 imperatora koji su predstavljeni na novcu, a takođe imamo i denare iz perioda Rimske republike. Inače, u Narodnom muzeju u Nišu trenutno se čuva 3.941 komad ovog nalaza, ove ostave iz Kamenice“, kaže kustos.
Veruje se da se i dan danas trguje ovim novcem, posebno među kolekcionarima. Veliki deo ovog novca nije ostao u Nišu.
„Većina tog novca uništena je za vreme Drugog svetskog rata prilikom bombardovanja Niša. Veći deo tog novca je i u Narodnom muzeju u Beogradu. A takođe, mi znamo da se manje količine nalaze u privatnim kolekcijama ljudi širom Evrope. Jer 1936. godine, kada je došlo do ovog velikog otkrića, svi veliki muzeji su odjednom dobili alarm i ponude srebrnog novca koji je pronađen u Nišu. Tako da, brzom intervencijom, da kažem, Moravske banovine, uspeli su da veću količinu novca zadrže u našoj zemlji“, objašnjava nam Stanislav.
Kako je novac završio na Viniku?
Današnji Niš, tadašni Nais bio je na raskrsnici puteva. A zbog toga, često na meti raznih osvajača. Smatra se da je novac pronađen na Viniku, strateškoj vojnoj poziciji, tu zakopan u trećem veku.
„Verovatno zbog upada Gota koji su pretili Naisu, a i napali Nais. Došlo je do vojnih sukoba. Ta količina novca je verovatno služila za plate vojnicima. Zbog najezde Gota, ona je trenutno bila sakrivena pod zemljom. Jer taj novac je pronađen blizu jednog objekta koji je bio u potpunosti srušen i zapaljen. Tako da, verovatno su Goti prohujali, a stanovnici koji su tu boravili i uopšte, da kažemo, vojska koja je štitila taj novac, verovatno je morala te položaje da napusti. I na kraju se to ispostavilo trajno. Tako da je taj novac ostao tu pokopan“, zaključuje Stanislav.
*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta “Rimljani na Panteleju” koji je podržala GO Pantelej kroz Konkurs za finansiranje i/ili sufinansiranje programa projekata od javnog interesa u oblasti kulture i istorijskog nasleđa.
Komentari (0)