Borba žena u prošlosti za jednakost, omogućila je da o borbama i jednakosti pričamo i danas. To znači da žene i muškarci i dalje nemaju jednaka prava i da neke stvari moraju da se pokrenu, priča za Megafon niška novinarka Branislava Jovanović.
“Čini mi se da je u ovom savremenom društvu sve ono što se dešava oko nas doživelo jednu tačku ključanja. Moralo je nešto da se uradi i da se pokrenu neke stvari. Pričamo o feminizmu. Ovome gde su žene danas, doprinelo je mnogo to što su se neke žene u prošlosti borile za svoja prava, pre više od 200 godina. Ali ta borba i priča o jednakosti traje i dalje”, kaže Branislava.
Žene imaju prava sada da kažu sve ono o čemu nisu mogle da pričaju godinama. Međutim, prema rečima naše sagovornice, nasilje je svuda prisutno. Pre svega, kako kaže, u porodici. Od porodice se širi prema društvu. Ta eskalacija izaziva bunt.
“Feminizam se danas koristi nekako pežorativno, sam izraz. Mislim da nije u redu što se to dešava. Feminizam se dosta udaljio od onog izvornog. Npr. imate tu radikalni feminizam. Nisam pristalica toga. Želim da i žene i muškarci imaju jednaka prava. Naravno naglasak je na ženama. Ta prava žena, u Srbiji, u Evropi, u čitavom svetu nisu na zavidnom nivou. Prednjači Evropa. U ostatku sveta, ne bih ni da komentarišem”, dodaje Branislava. Ističe da su u nekim delovima sveta žene danas na najnižem položaju u odnosu na čitavu feminističku revoluciju.
Borba putem medija
Iz želje da ukaže javnosti na sve predrasude koje vladaju u patrijarhalnom svetu, Branislava je sa svojim saradnicima odlučila da pokrene projekat Seksizam u medijima i svakodnevnom životu.
“Iz tog projekta izašla je produkcija filma gde je o seksizmu bilo reči sa proslavljenom glumicom Mirjanom Karanović. Ona je govorila o svom iskustvu i sa čime se sve suočavala, sukobljavala tokom svoje karijere i života”, govori niška novinarka o svom filmu Svet na leđima žene.
Prema istraživanju koje je Nova mreža sprovela pre dve godine najviše seksizma ima u medijima, kaže Branislava.
“Zahvaljujući feminizmu danas možemo slobodno da pričamo upravo o svemu onome što nosi takav pokret. Feminizam je težnja ka jednakosti. Ne bih rekla da je to borba za ravnopravnost. Kada je reč o mojoj deci, i suprug i ja se trudimo da im skrenemo pažnju prvo na sve opasnosti koje se dešavaju u ovom savremenom svetu, ali i da od njih napravimo dobre ljude. Da budu empatični i da shvataju koliko je važno da uvažavaju jedni druge”, objašnjava sagovornica Megafona.
Ona podseća da je neko nakada rekao da ukoliko postoji demokratija u porodici, onda postoji i u društvu. Zaključuje da treba da težimo toj demokratiji u porodici. Deca se ugledaju na te modele. Onda mogu da formiraju svest o tome i da grade neko bolje društvo.
*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta “Šta je za tebe feminizam?” koji je podržao Grad Niš na Konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2023. godini.
Komentari (0)