Šta su radili ljudi pre Fejsbuka, Instagrama, TikToka i ostalih društvenih mreža? Kako su znali ko je za ručak imao sarmu, a ko pečeno pile? Ko je na zimovanju, a ko na letovanju? Kako su se vodile rasprave sa neistomišljenicima ako nisu seli zajedno na sastanak, u kafanu? Odgovor smo pronašli u niškom Istorijskom arhivu. Plakati su bili društvene mreže pre društvenih mreža! Kako?
„Jednostavno, nije bio Fejsbuk, nego su bili plakati koji su lepljeni“, odgovara nam istoričar iz niškog Istorijskog arhiva Dušan Andrejević.
Novinar: Sonja Urošević
Kamera: Marko Micić
Montaža: DP
Muzika: Studio 2020 – Quincas Moreira
Zid, bandera, izlog bili su lokacije za ovaj medij.
„To je toliko bilo popularno da se čak nalaze plakati koji su odgovori na prethodne plakate. Znači, evo, kao jedan – Moj odgovor gospodinu Bori Živadinoviću na njegov plakat koji mene grdi“, daje nam primer Dušan.
U zbirci niškog Istorijskog arhiva od preko 2.500 plakata, najstariji sačuvani su s kraja 19. veka. Prvi plakati najčešće su bili političke prirode. Preko njih su se političari predstavljali narodu, jer osim letaka, štampe i obraćanja uživo, ovo je bio jedini dostupan medij.
„To su kandidati za razne političke stranke, gde možemo da vidimo mnoga poznata niška imena kao Nikola Uzunović, kao Dragiša Cvetković, razni ministri su se pojavljivali, držali govore, to je sve objavljivano. Sačuvana je, recimo, jedna lepa beseda kralja Aleksandra Prvog iz 1932. godine, u boji, što nije bilo baš često za te godine.“
Plakati su takođe služili i za zvanične objave institucija.
„Druga stvar koja se tad može naći su objave Grada. To je isto jedna vrsta komunikacije sa građanima. Kada su se dešavale neke bitne stvari, oni su se na taj način obraćali narodu. Ili, recimo, kada je trebalo da se plati porez. Znači, vrlo često je bila poreska objava. Čisto da ne zaborave ljudi.“
Posleratni plakati
Megafonov sagovornik kaže da niški plakati od pre više decenija ne zaostaju lepotom i dizajnerskim umećem za današnjim.
„Posleratni plakati već postaju malo drugačiji – ima dosta boje, znatno su lepši i dizajnerski. Najviše sačuvanih, bar kod nas, su vezani za kulturne događaje, za koncerte, za Narodno pozorište, predstave… Stvarno su imali dizajnerski fantastična rešenja. Ovde imamo jedan iz Elektronske industrije koji je korišćen u reklamne svrhe“, pokazuje nam Dušan.
Poslednjih 130 godina kroz plakate videli smo i prenosimo samo delimično, jer je veliku zbirku Arhiva teško videti celu za jedno popodne. Ali, svi zainteresovani mogu da ih pogledaju u Tvrđavi, u zgradi Istorijskog arhiva Niš.
Nekadašnji život u Nišu
„Pored toga što su bili lepi, zanimljivi i tako dalje, služe nam da vidimo šta se sve dešavalo u našem gradu poslednjih par decenija“, objašnjava Dušan.
Veliki broj plakata iz šezdesetih godina podseća nas na održavanje baletskih koncerata, predstava i nastupa umetničkih trupa iz celog sveta u niškom Narodnom pozorištu ili na Letnjoj pozornici.
„Zanimljivo je, recimo, da je bilo dosta trupa iz Južne Amerike. Znači, iz Meksika, Brazila, Čilea, Paragvaja… Koje su prolazile Evropom i vrlo često dolazile i u Niš.“
Plakati takođe čuvaju uspomene na različita dešavanja u organizaciji samog Grada Niša.
„25 godina slobodnog Niša ili neka godišnjica revolucije, narodnooslobodilačke borbe itd. Tako da su se stvarno trudili i to su bili izuzetno lepi i zanimljivi plakati, sa izuzetnim idejnim rešenjima, koji verujem da bi i dan danas bili aktuelni kad bi se neki dizajner možda pozabavio njima.“
Zbirka plakata niškog Arhiva slabo je korišćen, a značajan istorijski izvor, svima dostupan za korišćenje.
„Možemo videti nešto čega vrlo verovatno nismo bili svesni – koliko je stvarno bio bogat kulturni život ovog grada dugi niz godina i da mnoge stvari koje danas postoje nismo mi izmislili, nego postoje već odavno“, zaključuje Dušan.
*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta “Priče iz arhiva” koji je podržao Grad Niš kroz Konkurs za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2021. godini.
Komentari (0)