Marjan Maksa Todorović odlučio je da podeli sa nama svoj nagrađivani dramski tekst – MMM… GDE SMO ONO STALI?

Prethodni deo pogledajte na ovom linku.

SCENA 6

Scenografija iz prve scene. Popisivač i dizelaš. Ispred popisivača je viski, ispred dizelaša mleko.

POPISIVAČ: Okej. Korišćenje stana?

DIZELAŠ: Š’a, batice, korištenje stana?

POPISIVAČ: Pa, ovako, ponudjeni odgovori su: khm.. samo za stanovanje, ili za stanovanje i obavljanje delatnosti, ili samo za obavljanje delatnosti, privremeno nenastanjen, napušten…

DIZELAŠ: Ko je napušen?!

POPISIVAČ: Ne, ne, kažem napušten. Stan nije napušten. Ti živiš ovde, jel’ tako?

DIZELAŠ: Pa, vidiš valjda, batice!

POPISIVAČ: Pa to, da. Onda pišem samo za stanovanje, jel’ da?

DIZELAŠ: Čekaj, čekaj! Pročitaj mi prvo svi odgovori do kraj.

POPISIVAČ: Pa, znači… ovo sad, dosad što sam pročitao i ima još… (gleda u upitnik) …mmm, za odmor i rekreaciju i na kraju, kao, korišćenje samo u vreme sezonskih radova u poljoprivredi.

DIZELAŠ: Aaaahahahahaaaa… ne seri da i to ima, brate?!

POPISIVAČ: Pa, da, ali to je uglavnom za seoska domaćinstva.

DIZELAŠ: Misliš, za gospodu poljoprivrednici. Ovi rolingstonsi što se dokotrljali gore iz Kamenicu i Knez selo. Hehe… Sve bi ja to, bate, vratio na njivu. U šumu, kad ne umeš da živiš s ljudi.

POPISIVAČ: Dobro, da, nego… šta smo rekli – korišćenje stana je samo za stanovanje?

DIZELAŠ: Nije, be, samo za stanovanje, be! Čekaj, polako, ’de žuriš?! Opušti se malo, popi’ viski! (uzima svoju čašu s mlekom i nazdravlja) ’Ajde živeli! (piju) Tako, bate! E sad, slušaj me ovako! Jel’ me pratiš?

POPISIVAČ: Pratim.

DIZELAŠ: Znači… ja ovde živim. I odavde si radim, razumeš?! Imam si biznis!

POPISIVAČ: Dobro.

DIZELAŠ: Prodajem parfemi, kapiraš?! Jel’ te zanimaju parfemi?

POPISIVAČ: Pa, ne znam…

DIZELAŠ: Pazi, imam svi ovi moderni, svi najbolji – Armani Kod, Versaći Freš, Bos Orange, Zino Davidov, imam Izi Mijaki, Trusardi Piton, Trusardi Inside, ima ova nova Dolče Gabana plišana, zimska… šta još… mmm… Kevin Klajn for men, Kenzo, Iv Sen Loren Bodi Kuroz, imam ovaj novi, mnogo jak, Dis… Disk… mmm… Diii… ne mogu se setim sad kako se zove, al’ mnogo dobar!

POPISIVAČ: Paaa…

DIZELAŠ: Imam i za pičke, ako te interesuje, da pokloniš na devojku. Šanel Alur, Nina Riči, Paloma Pikaso… Imam sve, be! Kaži samo š’a ti treba!

POPISIVAČ: Pa, ovooo… nemam ja sad novaca za tako skupe parfeme…

DIZELAŠ: Nisu skupi, be, uopšte! Evo za tebe ću ti spuštim cenu, pošto vidim da si dobar dečko!

POPISIVAČ: Pa, ne… sad baš nisam… mislim…

DIZELAŠ: Šta nisi? Nisi pod repa? Nema veze, be, ću te sačekam; ne mora platiš odma’.

POPISIVAČ: Pa, ne znam….

DIZELAŠ: Imam i trenerke, bate! O’š trenerke da kupiš, ako te parfemi ne interesuju?

POPISIVAČ: Pa, ja trenerice slabo nosim.

DIZELAŠ: Što, be, slabo nosiš?! Pa, to najbolja garderoba, be! Ne gužva se, bate, ne mora se pegla uopšte! Evo ti, pogle’ ove ja što nosim! Prva liga, bate! Znaš onu rstva što su izbacili THC La Familija (repuje):

„Šuškava, lanena, pamučna plišana, nose je svi – trenerka stil!
Crvena, zelena, šarena, prugasta, nose je svi – trenerka stil!
Dileri, šaneri, šmekeri, reperi, pravimo dil – trenerka stil!
Uzana, široka, kratka, dugačka, nose je svi – trenerka stil!“

Si čuo, bate, tu stvarčinu?

POPISIVAČ: Nisam, iskreno.

DIZELAŠ: Kako, be, nisi, be?! Pa, to najača rstva u zadnje petnes’ godine, be!

POPISIVAČ: Verujem, ali nisam čuo. Stvarno.

DIZELAŠ: Aaa, pa to mora čuješ, bate! Sa’ ću ti pustim odma’!

POPISIVAČ: Okej, okej, ali ako možemo samo prvo da završimo sa ovim…

DIZELAŠ: Da pazariš trešu?!

POPISIVAČ: Ne, nego samo s popisom ovim da završimo začas, pa ću onda da preslušam pesmu na tenane.

DIZELAŠ: Dobro, bate, ’ajde! Mož’ i tako! ’De smo stali? Aj’ na brzinu!

POPISIVAČ: Pa… korišćenje stana?

DIZELAŠ: A da, be! Pa, to ti ka’em, znači, ovde živim, ovde radim! Ovde vežbam, ovde privodim pičke, ovde kecam! Ovde se odmaram i ovde se rekreiram! Znači, piši sve to tamo. Sve si ovde radim.

POPISIVAČ: Da, ali… mogu samo jedan ovaj kvadratić da popunim. Ne mogu više od jednog.

DIZELAŠ: Kako, be, ne možeš, be?! Pa, što onda stoje tol’ke kockice tu, be?!

POPISIVAČ: Pa da, znam, ali ja mogu samo jednu…

DIZELAŠ: To ti kad se popisuješ za tebe, bate, ti si onda popuni samo jednu, a meni upiši sve ovo što sam ti rek’o! Kapiraš, bate?! (napravi „reperski“ pokret rukama i malo se unosi) TRENERKA STIL!

Mrak.

 

SCENA 7

Popisivač sedi za stolom. Iza stola je peć. Levo od stola je krevet u kome spava jedno dete. Desno od stola stoji krevetac i pored njega majka koja peva uspavanku, sa bebom u naručju. Plač bebe postaje sve tiši dok se najzad ne uspava. Majka onda spušta polako bebu u krevetac, ušuškava je, još joj nešto nežno šapuće, a onda se okreće i prilazi stolu, pričajući polušapatom. Ona je skromno, ali vrlo uredno odevena, počešljane kose, sa vrlo malo šminke, ali vidno čista i negovana žena. Sve vreme razgovora ima osmeh na licu i vrlo, vrlo prijatan ton, ali i veoma siguran govor, bez ikakve patetike.

MAJKA: Izvinite, molim Vas. Morala sam da je uspavam.

POPISIVAČ: Ništa, ništa, taman posla.

MAJKA: Ma, s njom nemam problema, ona lako zaspi, ali ovo starije ako se probudi, njega ne mogu da smirim satima. Gde smo stali?

POPISIVAČ: (gleda u papire) Stali smo… mmm… da! Površina stana? U metrima, kvadratnim.

MAJKA: Pa, to je, dečko, što vidite. Mi samo ovu sobicu imamo.

POPISIVAČ: (osvrće se oko sebe) Pa, znam, ali… ovde je… koliko? Nema ni…

MAJKA: Paaa… oko dvanaest kvadrata. Toliko. Ovaj ovde zid tri, ovaj četiri… taman dvan’est kvadrata.

POPISIVAČ: Hm… da. Ovaaaj… broj soba u stanu… znači samo ova jedna, jel’ tako?

MAJKA: Samo ova jedna, tako je.

POPISIVAČ: Mmm… površina kuhinje, sad…?

MAJKA: Pa, to je, kažem Vam, sve što vidite. To nam je i dnevna i spavaća i kuhinja, i tu se igramo, tu učimo, tu primamo goste… tu se peremo, čistimo, krpimo… tu sve radimo, to nam je sve.

POPISIVAČ: Uh, svaka čast.

MAJKA: (kroz osmeh) Čast – ne čast, to nam je što nam je.

Popisivaču u tom trenutku na telefon stiže SMS.

POPISIVAČ: (vadeći telefon) Oprostite, molim Vas.

MAJKA: Nema problema.

Popisivač čita poruku, a zatim zabrinuto rukom trlja čelo.

MAJKA: Nešto nije u redu?

POPISIVAČ: (malo zbunjeno, vraćajući telefon u džep) Ne, ne… sve je u redu. Izvinite, gde smo stali?

MAJKA: Poslednje pitanje je bilo o kuhinji.

POPISIVAČ: Mhm, da. Ovaaaj… (vidi se da je malo pometen i da ne može baš da se fokusira na upitnik) …mmm…

MAJKA: Jeste li sigurni da Vam je dobro? Da vam donesem čašu vode?

POPISIVAČ: Ne, ne, dobro mi je… ovaaaj… da, može, ustvari čaša vode.

Majka ustaje, iz staklene flaše sipa vodu u čašu i donosi je popisivaču.

MAJKA: Jel’ se nešto desilo?

POPISIVAČ: Ne, ne, sve je u redu, zaista. (popije polovinu čaše) Neka informacija samo… privatno… ništa bitno. (vraća se upitniku) Šta smo rekli… kuhinja. Dooobro… Mhm, da! Kupatilo u stanu?

MAJKA: E, to nemamo.

POPISIVAČ: Nemate kupatilo?

MAJKA: Nemamo. Napolju imamo toalet, ali kupatilo nemamo.

POPISIVAČ: (zbunjeno) Paaa… dobro, ovaaaj… znači pišem nem… nema kupatila.

MAJKA: Ne, ne. Kupatilo ne.

POPISIVAČ: Mmm… sad… nužnik u stanu? U posebnoj prostoriji ili u kupatilu.

MAJKA: Da, nužnik imamo.

POPISIVAČ: Mmm da, ali… sad ovde stoje tri ponudjena odgovora. Znači, nužnik na ispiranje, nužnik bez ispiranja ili nema nužnika.

MAJKA: Mi imamo ovaj toalet napolju, poljski. To je pretpostavljam ovaj (gleda u popisnicu) nužnik bez ispiranja, jel’ tako?

POPISIVAČ: Paaa… da. Ovaj… električne energije… imate? Mislim, struja…

MAJKA: Da. Kako kad, ali uglavnom imamo.

POPISIVAČ: Vodovod?

MAJKA: E pa, nismo mi ovde još priključeni na vodovod. Imamo bunar ovaj u dvorištu, mi odatle koristimo vodu.

POPISIVAČ: Aha. Znači, nema. Mmm… kanalizcija?

MAJKA: Nema, nema ni kanalizcije.

POPISIVAČ: Ovaj… pa, ja sad ovde imam četiri opcije. Ima pod jedan – priključeni su na javnu kanalizaciju, pod dva – priključeni su na septičku jamu, pod tri – ima kanalizacije, ali nisu priključeni i pod četiri – nema. Mislim, uopšte nema kanalizacije.

MAJKA: Ne, onda je pod dva. Priključeni smo na septičku jamu.

POPISIVAČ: Mhm. Mmm… centralno grejanje? Daljinsko iz javne toplane, etažno u zgradi ili u stanu ili… nemate?

MAJKA: Ne, ne. Mi se grejemo na ovu peć, na drva. (kroz osmeh) Naravno, kad imamo drva.

POPISIVAČ: Uh! Pa… Vi baš u nezgodnim uslovima živite, ako smem da primetim.

MAJKA: Gospodine… (pauza) …kad bi ste Vi znali u kakvom sam hororu ja živela… i od kakve sam zveri pobegla… i ja i deca… shvatili bi da je ovo ovde Diznilend! Pravi pravcati!

Mrak.


gdeMARJAN TODOROVIĆ
Glumac Narodnog pozorišta u Nišu.

“Ja nisam pesnik iz školskih udžbenika
i nikada to neću biti,
ljubav sam dvoje državnih službenika,
običan momak što voli piti. :)”