Kada krenete da učite španski sa nepunih 78 godina, verujemo da to mora da je iz ljubavi. Ljubavi prema jeziku ili osobi suprotnog pola ili porodici. Upravo zato je i Dragoslav Petrović iz Niša odlučio da nikada nije kasno da nauči nešto novo.
“Pri kraju sam osme decenije. Pa to su ipak neke godine. I pošto mene uvek kopka nešto, ja moram da radim… Naime, moj sin Dragan živi u Španiji na Kanarskim ostrvima i odlazeći kod njega ja sam se osećao užasno glupo jer je on oženjen Španjolkom, Špankinjom… da ne mogu sa svojim najbližima, odnosno sa njom, ona je meni bliska isto kao i moj Dragan, da ne mogu da pričam. I onda sam rešio da učim španski. Ali nekako uz španski mi ide i gitara. Ne može španski da se uči, a da se ne zna bar jedna pesma. Recimo Besa me mućo ili neka pesma da se odsvira i da se otprati na gitari. Tako da uporedo radim i jedno i drugo.”
Novinar, kamera, montaža: Sonja Urošević
Muzika: Spanish Rose – Chris Haugen
U Centru za strane jezike i kulturu – Kraft individualno uči španski od mnogostruko mlađe nastavnice, ali, kako kaže – “sluša” je, jer je izvanredna u prenošenju znanja.
“Ja sam u Kraftu počeo sa tim početnim kursom, međutim, verovatno zbog godina ja ne mogu da pratim grupnu nastavu. Zbog toga što mladi brže kapiraju, bolje pamte. Onda sam se zato, kada je to okončano, zahvalio i rekao da hoću da imam svog profesora za sebe i da samo mene uči. To je u toku, a dokle će trajati, videćemo.”
I časove gitare uzima individualno, a kako idu?
“Super. Sada učim onu gramatiku. Kao gramatiku u španskom, tako i na gitari. Muzika se sastoji od nota i skale su u toj muzici veoma bitne. Onaj ko bude savladao skale i poteze, da li trzalicom ili prstima, onda dođu akordi, dođe do soliranja. Ali to je tek preda mnom, ja se nadam da ću poživeti još koju godinu da bi mogao i to svoje znanje i talenat da prezentujem. Naravno to je za prijatelje, za kućne atmosfere itd.”
Čovek uči dok je živ
U penziji je duže od 15 godina, ali aktivan je kao što je uvek bio. Završio je Muzičku akademiju u Beogradu, radio u prosveti, 35 godina proveo je u Radio-televiziji Srbije u raznim programima, ali najviše se zadržao na Dvestadvojci i Radio Nišu. Bavio se muzičkom kritikom i aktivno učestvovao kako u osnivanju, tako i u organizaciji različitih muzičkih festivala na jugu Srbije i u Nišu. Po odlasku u penziju nastavio je da se bavi muzikom i pisanjem, pa je tako nastala, između ostalog, i njegova Monografija Nimusa.
“Javljaju se neki novi klinci, neke nove nade, a ako u svemu tome ima bar udeo mog znanja, moje ambicije utkano u sve to, ja sam srećan čovek.”
I posle svega ovoga, Dragoslav ne sumnja da čovek zaista uči dok je živ.
“Apsolutno. Evo ja sada učim i nije me sramota.”
Komentari (0)