Selo Trudelj na severozapadnim obodima planine Rudnik poznato je još iz srednjeg veka. Istorijski izvori iz 1525. godine beleže ga kao Tvrdin, pretpostavlja se zbog puno kamena, odnosno tvrdog materijala. Naziv Trudelj u narodnom predanju vezuje se za Jerinu Kantakuzin, suprugu despota Đurađa Brankovića.

trudelj

Momčilo Paunović – Foto – Megafon

“Dobilo je ime po legendi iz Srednjeg veka kada je Ostrvicom i gradom nad Ostrvicom stolovao Đurađ Branković i njegova supruga Prokleta Jerina. Priča se da je ona terala trudne žene da iznose kamenje za zidanje tog grada i po tome je Trudelj i dobio naziv”, kaže Momčilo Paunović, upravnik Doma kulture na Rudniku.

“Kako je najveći broj porodilja ili bremenitih žena, kako mi lokalno ovde kažemo, bio s poteza istočno od same Ostrvice gde danas zapravo je selo Trudelj, onda je ostalo u spomen, da bi to selo moglo da se nazove Trudelj i tako je ostalo do dana današnjeg”, objašnjava Aleksandar Marušić, istoričar i direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu.

Novinari: Jovana Đorđević, Sonja Urošević
Kamera: Sonja Urošević
Montaža: DP
Muzika: Forever – Anno Domini Beats

Obližnja Ostrvica i danas čuva ostatke tvrđave za koju istoričari kažu da je Jerina ipak nije gradila, već verovatno obnavljala jer se prvi put pominje 1323. godine posle smrti kralja Milutina Nemanjića. Ima i drugih verzija legende o nazivu sela Trudelj i ponovo su u vezi sa Jerinom.

trudelj

Aleksandar Marušić – Foto – Megafon

“Kažu da je ona sa Ostrvice, da li sa podnožja ili samog vrha posmatrala čitav taj prostor. I videla je selo Trudelj, današnji Dragolj i tu joj se dopao jedan momak sa kojim je ostala u drugom stanju, zatrudnela je”, priča Aleksandar Marušić.

“Međutim, ima tu još i toponim sela Zagrađe, koje se takođe graniči sa selom Trudelj. I ono je dobilo naziv tako što je Prokleta Jerina bila zaljubljena u jednog čobanina koji se zvao Marko. I pitala ga je – šta bi ja tebi mogla da uradim da bi više vremena s tobom provodila. Pa kaže – zagradi mi selo. Tako da je celo selo dobilo naziv Zagrađe zato što je ona njemu zagradila selo da bi on više vremena provodio sa njom”, prenosi nam Momčilo Paunović.

Da li je reč o istom momku, pa su se priče izmešale, danas možemo samo da pretpostavljamo.

Kraj bogat istorijom

Istorija rudničko-takovskog kraja meri se milenijumima.

“Pre svega, zahvaljujući površinskom rudarenju počev od Ilira, zatim, preko Rimljana. Slavu doživljava u srednjem veku, u Srbiji u doba Nemanjića, kada se i prvi srpski novac kuje na Rudniku. Tu se rudari bar 4.500 godina, što se može videti u mini arheološkom parku”, kaže Aleksandar Marušić.

“Ako opišete krug poluprečnika 25 km sa vrha Rudnika, tu vam je sve značajno što se dešavalo u istoriji Srbije – i Oplenac i Orašac i Takovo i rudnička mala Sveta Gora sa svojim manastirima”, zaključuje Momčilo Paunović.

trudelj

Tabla Septimija Severa – Foto – Megafon

U Domu kulture u Rudniku nalazi se tabla Septimija Severa, iz rimske prošlosti ovog kraja. U obližnjem Takovu počeo je Drugi srpski ustanak, pa se tu može posetiti Muzej posvećen upravo tom ustanku. U njemu se nalazi slika Paje Jovanovića, kao i deo originalnog grma pod kojim je podignut ustanak. U crkvi brvnari iz 1795. godine održan poslednji sastanak pre ustanka.

Iz ovog kraja su kneginja Ljubica i kraljica Draga, kao i Obrenovići. U Muzeju rudničko-takovskog kraja možete videti zavesu u koju su bili umotani kralj i kraljica kada su ubijeni 1903. godine.

Gimnaziju koja postoji od 1879. godine pohađao je, između ostalih i dr Pavlović bez čije masti naše detinjstvo ne bi bilo isto.

trudelj

Slika Paje Jovanovića – Foto – Megafon

 

*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta “Samo u Srbiji – neobični nazivi sela”, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za radio i internet medije u 2020. godini.