Prvu fotografiju, crno-belu, Marija Erdelji napravila je sa 14 godina aparatom Smena 8 koji je dobila od svog dede. Od tada je završila Akademiju umetnosti i već 10 godina se profesionalno bavi fotografijom, a poslednjih nekoliko – kao frilens fotoreporter:

Marija Erdelji – Foto – Megafon

„Mogu vam reći da je teško. Stvarno ima sjajnih kolega koji su tu da pomognu, pripomognu na terenu, koji paze na mene. Ali isto tako sam imala i loših iskustava. Npr. da fotografišem bitno rukovanje nekih političara, kolega snimatelj iz druge redakcije me jednostavno podigne sa sa celimrancem i premesti me metar, i ja propustim trenutak fotografisanja. I često sam imala da mi kolege kažu da je ženi mesto u kuhinji, ne da se bavi fotografijom, iako jednostavno drugačiji osećaj žena ima fotoreporter, fotograf, nego muški. I oni su toga svesni.“

Jovana Gligorijević – Foto – Megafon

Jovana Gligorijević iz Vremena kaže da se uloga žene u medijima dosta promenila – „Nekada je postojala ta neka podela na „muške“ i „ženske“ poslove u medijima – žene su tu da budu lepe i da se slikaju. Newsweek do kraja sedamdesetih nije dozvoljavao novinarkama da se potpišu ispod svojih tekstova, nego su one bile istraživačice koje su skupljale materijal za kolege za XY hromozomom, a onda su oni, je l’, bogovi novinarstva, pisali i potpisivali se. Postojalo je uverenje da fotografi, snimatelji, montažeri treba da budu isključivo i bili su isključivo muškarci. Ali hvala bogu, imamo dve ruke, dve noge, jednu glavu, pa smo naučile sve da radimo. A s obzirom na to da su to poslovi koji zahtevaju suptilne pokrete, pažljivu motoriku, a mi žene, pošto nas od malih nogu uče da treba da vezemo, da oblačimo lutkice i da šijemo, tu mikromotoriku imamo razvijeniju od njih koji su više skloni tome u onoj makromotorici, cepanju drva itd. Pa se ispostavilo da smo bolje i u montaži, fotografiji i u ostalim medijskim zanimanjima koja nisu samo novinarstvo.“

Marina Martinović – Foto – Megafon

Marina Martinović karijeru je započela na BHRT-u kao novinarka. Kasnije se bavila i radio i onlajn novinarstvom. A danas, ceo tim ljudi sa kojima je nekada išla na teren, zamenila je sama – jer kao mutimedijalna novinarka i snima i postavlja pitanja i piše i montira prilog – „Da budem iskrena, ja kada sam počela raditi kao video novinarka imala sam velike otpore od strane snimatelja, od strane tonaca, od strane majstora svjetla, znači cela ona ekipa koju smo mi u tradicionalnim medijima navikli od četvoro, petoro ljudi, koja ide na neku pres konferenciju, to sad može novinar sam uraditi. I uvijek su mi govorili – Ma ti kao novinarka, ma ne možeš to nikad tako dobro uraditi kao što ja mogu, znači to su i klasična muška posla, da budem iskrena, jer na našim prostorima dosta su snimateli a ne snimateljice. Ali tome se mora jednostavno oduprijeti – ako želite da se dokažete, ako znate, ako ste talentirani, ako ste naučile, onda i žena novinarka može to sve da uradi jako dobro, isto kao klasična tv ekipa.“

„Žena u medijima ima više nego ikad i neko bi rekao da je to dobar trend. Ali ja neću to da kažem zato što je pravilo, globalno – kad iz neke industrije ode novac, odu i muškarci, pa naprave mesta za žene“ – kaže novinarka Jovana Gligorijević i dodaje da je zbog posla u štampanom mediju pošteđena jedne stvari koja se, za razliku od broja žena u medijskim poslovima, još nije promenila.

„Niko nije izloženiji, ugroženiji i više napadnut seksizmom kao naše koleginice koje rade na televiziji, kojima se svakog jutra ili svakog dana, kada se pojave pred kamerom meri da li joj se razmazala maskara, koliko joj je kratka suknja. Gde postoje internet forumi, apsolutno odvartnih manijaka i voajera koji kače klipove kako prekrštaju noge i masturbiraju na njihove snimke dok te žene rade taj posao.  A da ne pričamo o gostima koji im dolaze u živ program i dovode ih u jezivo neprijatne situacije samo zato što su žene. Počev od toga „ako Vam kažem, moram da Vas poljubim“, do toga „A je l’ mogu nešto da te pitam, al’ da mi obavezno odgovoriš“. U živom programu, gde žena mora da ima kontrolu nad onim što joj se u studiju dešava.“

U studiju ili van njega, 21. vek ipak se nije otarasio diskriminacije i stereotipa.

Danijela Vučić – Foto – Megafon

„Mislim da je jako važno da svi zajedno poradimo i na tome da žene budu prisutnije u onom smislu – sa druge strane kamere, znači, da budu više intervjuisane kao eksperti za određene teme, jer čini mi se da, u tom smislu predstavljanja sveta i prisustva u vestima, opet je tu nekako dominantniji muški svet“  kaže Danijela Vučić, direktorka Media i reform centra iz Niša.

Sa druge strane, kad se nađete na terenu, pravila su ista, bez obzira na pol.

„Znači, ako se nalazimo na nekoj utakmici gde ćemo fotografisati navijače, ako policajci krenu da, je l’, prave red, a ja se tu zadesim, neće oni paziti na mene, ja sam žensko, nego jednostavno, tu ja imam isti tretman“ – objašnjava Marija sa početka priče.

„Moguće je da jedan novinar i snima i montira i priprema prilog, organizira i sugovornike i sve. Naravno, to je mač sa dvije oštrice, jer kad ste vi na terenu, imate na leđima kameru, imate stativ, imate mikrofon i onda kad imate još svog sugovornika i ako ste sami, to je veliki izazov. Jer onda morate u glavi zadržat novinarske stvari, ono što ćete sugovornika pitati, što će vam biti sadržaj intervjua, a morate i paziti o svim tim tehničkim stvarima koje su jako kompleksne i to je veliki izazov za novinarku ili novinara. Moguće je, nekad je čak bolje napravljeno od klasičnih snimatelja, međutim ja ne bih to rekla da se može potpuno zamjeniti jer u nekim situacijama je stvarno potrebna tv ekipa“  smatra Marina sa Dojče Velea.

Na kraju, dokazana sposobnost i uspeh na poslu, godinama nisu bili dovoljni da žene napreduju u karijeri i dođu do visokih pozicija. Direktorka niškog Media i reform centra ipak, kaže da se u tom smislu slika u medijima promenila – „U principu, eto, neko ko je sad na poziciji direktora, ja možda mogu i da kažem da prosto postoji šansa naravno za napredovanje i mogućnost. E sad, šta sve to iziskuje, u realnosti, kolika je to žrtva i koliko je to možda većeg napora, rada.. Mislim to je opet diskutabilno, zavisi od osobe do osobe.“

Megafonov razgovor sa ovim ženama možete pogledati i u videu.

Novinari, kamera: Jovana Đorđević, Sonja Urošević
Montaža: Sonja Urošević
Muzika: Operatic 3 – Vibe Mountain