Onaj koji nema društene mreže danas, za društvo je kao “pao sa Marsa” ili možda uopšte i ne postoji. Svako bi takvoj osobi postavio pitanje – “Ali kako?”, moj odgovor bi bio – veoma neopterećeno i lako.

Ovaj 21. vek, vek je viših tehnologija. Internet nam je “najbolji prijatelj”, a društevene mreže su nam život. Opsednutost lajkovima, poziranjima, pratiocima, življenjem nepostojećeg/virtuelnog života… Epiteti su današnjeg veka.

Nažalost, kako tehnologija napreduje i pametni uređaji bivaju u upotrebi u svim oblastima života, ljudi kao da nazaduju i bivaju sve gluplji i gluplji. Umesto da nam internet bude pomoć u životu i izvor informacija, većini je Internet život. Talas društvenih mreža je sa sobom povukao mnoštvo ljudi različitih godina, i nikako se ne povlači, tako da će tek privući mnoge.

Da li je moguće biti toliko nezadovoljan stvarnošću u kojoj živimo da bi mnogi radije živeli u virtuelnom svetu?

Verovali vi ili ne, život bez takve vrste “obaveze” i opsesije je poprilično lakši. Ljudima je teško shvatiti kako studentkinja, pogotovo čija je profesija vezana za medije, ne postoji na društvenim mrežama. Odolela sam tokom godina iskušenjima otvaranja naloga na istima, a i pokušajima nagovaranja raznih prijatelja.

Prvo je na nastupila hajka za Fejsbukom, tada sam bila još u osnovoj školi, međutim, moji vršnjaci su bez obzira na godine, pristupili toj mreži. Par godina unazad, pa i danas, a rekla bih da će biti  i još dugo, predvodnička društvena mreža je Instagram. Ljudi više nemaju nikakvu privatnost, tačnije, kao da nemaju više želje da bilo šta zadrže za sebe. Postavljaju se slike hrane, slike dece, prijatelja, slike sa odmora, radnog mesta, izlazaka, pa i one provokativnije. Pored velike otuđenosti i nekomuniciranja među ljudima, ovi trendovi su doneli i velike opasnosti. Naloge na društvenim mrežama imaju čak i životinje, a nažalost, i ljudi od 0-100 godina starosti. Zašto nažalost? Baš zato jer su oni najmađi naugroženiji i najpodložniji sajber kriminalu.

Prednosti života bez društvenih mreža su mnoge – u kontaktu su sa mnom samo one osobe kojima ja to dopustim. Iako društvene mreže tvrde obezbeđenu privatnost, jedna društvena mreža nikada neće biti u potpunosti bezbedna.

Virtuelnost je postala zastupljena i u flertu. “Ej, kako si upisana na Instagramu?” – je, između ostalog, način na koji momci danas često prilaze devojkama, a u ovakvoj situaciji sam i sama bila akter.

Naravno, postoje i mane života bez društvenih mreža – informacije se često prenose preko istih. Fejsbuk školske grupe, Fejsbuk grupe za fakultet i slične stvari su mesta gde se proteže (opet nažalost) najveći broj informacija o tim ustanovama. Umesto da se dogovori i saopštenja usmeno sprovedu i saopšte, internet je uvek lakše rešenje. Nekolicinu puta sam bila u potpunosti neobaveštena o nekim obavezama baš iz tog razloga.

Mnogi će, čitajući ovo, da pomisle da sam konzervativna i da živim u prošlosti, ali istina je daleko od toga. Internet je bitan, bitno je širenje infomacija, bitno je biti savremen – ali umerenost i granice bi trebalo da postoje u svemu.  Sa puno obazrivosti i razmišljanja treba da dopustimo internetu i svakom novitetu da nam bude pomoćno sredstvo u životu, ali ne i da dopustimo da umesto nas živi živote, ili određuje načine na koje će biti proživljeni.

U budućnosti, mislim da ću uspeti da se oduprem uticaju društvenih mreža, a otvaranje naloga razmatram jedino u poslovnom segmentu. Sem takvih motiva, nemam nikakvu potrebu da svoju intimu delim sa nepoznatim i meni nebitnim ljudima.


 

PETRA NAUMOVIĆ

Student na Filozofskom fakultetu u Nišu na katedri za Komunicaranje i odnose s javnošću. Rođena 19.10.1999. Pisanje joj je jedna od najvećih strasti pored muzike i glume. Trenutno se bavi volonterski novinarstvom, ali je najzainteresovanija za sferu istraživačkog novinarstva.