Vesela veštica Nika je dobra veštica koja živi u gradiću Šmek sa svojom mačkom Veki u omanjem zamku koji je nasledila od svoje praprapraprababe veštice Vesele Dobrice. To je lik niške autorke Lele Stojanović.
“Veštica Vesela Nika ima ZADATAK da čini mnoga dobra dela zarad dobrobiti svih građana Šmeka i njihovog opstanka, ali i radi opstanka svih dobrih veštica. Jer im svima preti velika opasnost od zlih veštica sa Mračnih jezera”, objašnjava Lela za Megafon.
Prva knjiga o njenim avanturama – Vesela veštica Nika, u izdanju Lagune, početkom 2020. godine dobila je i svoj nastavak.
“U januaru ove godine izašla je druga knjiga o veštici Niki – Vesela veštica Nika i zla Kjara. Kao što je i za očekivati , veštica Vesela Nika održava nivo veselosti u gradiću Šmeku na veoma visokom nivou, ali svojim zlodelima u tome je ometa veštica sa Mračnih jezera zla Kjara. Nakon mogih peripetija i raznoraznih manjih i većih sukova i nadmudrivanja, dolazi i do dvoboja dobre veštice Nike i zle veštice Kjare… A ko pobeđuje, saznaće sami čitaoci, ne bih da otkrivam.”
Hoće li biti još nastavaka, najviše interesuje Leline čitaoce.
“Reakcije mladih čitalaca su više nego pozitivne, na moju veliku radost. Slobodno mogu reći da idu do oduševljenja i to kako za prvu knjigu tako i za drugu. Uglavnom je tu i pitanje hoće li biti i treće knjige. Šta reći, nego da me veoma raduju sve te lepe reči i hvala deci što čitaju.”
Ova dva romana nisu jedine knjige “iz tastature” Lele Stojanović. Do sada je napisala i tri knjige pesama. To su – Zeleni oblak, Najlepši osmeh i knjiga pesama za decu na temu ekologije Oaza sreće. Kao i bojanka- slikovnica Konstantin Veliki. Osim toga, piše i dramske tekstove, takođe za decu.
“Što se tiče dramskih tekstova, veliki broj njih je igran u državnim i privatnim pozorištima. Ali najveća radost mi je ta što su moje dramske tekstove igrala deca u predškolskim ustanovama i školama osvajajući mnoge nagrade. Najčešće igrani dramski tekstovi su tekst na temu ekologije – Grin i Eki, čuvari planete i Priča o sreći, u kojoj mali miš Dobrica traži sreću. Nakon mnogih peripetija i prepreka koje miš prođe i savlada, vraća se kući. Tu shvata da je najveća i prava sreća u krugu porodice i sa bliskim i dragim prijateljima. Kao i to da se sreća ne može videti očima, već samo srcem.”
Sav autorski rad Lele Stojanović za decu, ima i edukativni karakter.
“Kroz moja dela, bilo da su to pesme, priče, romani ili dramski tekstovi, provejava ili je celo delo namenski napisano da decu uči očuvanju životne sredine. Govoreći im o reciklaži, važnosi čiste vode, zemlje, vazduha… Važnosti bacanja smeća u kontejnere i kante, korišćenja platnenih torbi itd. Ali takođe govorim i o važnosti međusobne dobrote, lepih reči, osmeha, zagrljaja i još mnogo, mnogo toga. Kroz sva moja dela provejava velika doza pozitive na raznorazne načine.”
Iako svestrana i ponosna na sva svoja dela – pesme, priče, romane, dramske tekstove… Sama Lela, najviše uživa u poeziji.
“Biram pesme. “Jer volim rime, ko svoje ime. Kad pesmu sročim, ja prosto skočim, onda se hvalim pesmama malim il’ onim većim , pesmama trećim. I tako redom, dan po dan, pesma mi java, radost i san”.”
O Leli Stojanović
Počela je da piše kao dete. Njene prve pesme nastale su kada je imala osam, devet godina. Za decu piše jer, kako kaže, neko dete koje je bila i dalje živi u njoj. Ali i zato što pišući za decu može da mašta, da izmišlja i stvara nove svetove, stvari, životinje, biljke. Za nju je stvaranje igra u kojoj uživa. Rođena je i živi u Niškoj Banji. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i Udruženja književnika Srbije. A šta trenutno radi?
“Napišem po koju pesmu i počinjem da razmišljam, premišljam, zamišljam i da mi leti po pameti pisanje nove knjige o Veseloj veštici Niki.”
Komentari (0)