“Ćao, ja sam Vanja. Ja sam dobar dečko. Zovu me Delkor, najčešće. Neki me zovu MekVanjko, neki Vanjko Kraljević. Neki me ovako zovu…”, kaže Vanja Tasić iz Leskovca pokazujući na zvuk bušilice koja nam je prekinula razgovor koji maltene još nismo ni počeli.
Kako sam kaže – bavi se muzikom, uglavnom je to rep 🙂 Počeo je 2006. godine, ali, prema sopstvenom priznanju, “uozbiljio” se 2012. A ono što je tu od početka do danas – repuje na dijalektu.
Novinar, kamera, montaža: Sonja Urošević
Muzika: Delkor – Vađenka
Delkor – LE(LE)
Na pitanje zašto neguje dijalekt, ima jednostavan odgovor – “Zato što niko to ne radi. I onda sam buntovnik.” A kada se zajedno “uozbiljimo”, odgovor je…
Ipak i dalje jednostavan! 🙂
“Ceo život me nerviralo, kad smo, recimo, išli u školu, kad prozove profesorka nekog da odgovara, a svi smo iz Leskovac, pa i profesorka, i onda on počne da se utepuje nešto. A pola nije pravilno uopšte. Ali on misli da jeste. Meni je uvek bilo glupo da se sad ja pravim da sam neki drugi. I to je glavni razlog što ja negujem taj dijalekt. Zato što – to sam ja. Ako ja sad krenem da pričam pravilno, što ne znači da neću, ću se osećam kao da glumim. Jer glumim zapravo.”
Vađenka
Tako je za naziv jedne od svojih pesama upotrebio južnjačku reč s kojom, kako kaže, svi mogu da se poistovete.
“To može sad da se koristi za celokupnu situaciju u Srbiji. Znači, svima nama treba jedna vađenka. Od sistema, iz ove države buđave, treba nam, generalno, nekakav beg.”
Vanja objašnjava da mu je važno da njegova muzika bude slušljiva i da ne ulazi u dubioze. Već da se radije bavi emocijama 🙂
“Najemotivnija pesma – Sinoć nisi bila tu. To je pesma koju ne volim da čujem, jer uvek se rastužim. Jer se radi o bezgraničnoj ljubavi. Znači, neizmerna ljubav je u pitanju, bezuslovna… Znači, tu govorim kako ja, u stvari, volim šta god bilo. Kol’ko god puta me ona prevarila, s kim god bila, ja je i dalje volim. A pesma je, naravno, o rakiji.”
Delkor sarađuje, između ostalih, i sa Marčelom i mnogo su puta do sada nastupali zajedno.
“Najveća publika definitivno s Marčelom u Halu sportova 2015. ili 2016. Tako nešto. Bilo je 500.000 ljudi. Znači, više ljudi nego što je za Vučića glasalo. Šalim se. Ne znam kol’ko je ljudi bilo, ali za mene je ono bilo – svi ljudi na svetu su došli i gledaju mene sad. I što je najjače, nije mi ni glupo bilo. Jer konačno, tu sam, s mikrofon u ruke, niko nije glasniji od mene. “
Planovi…
U 2020. godinu ulazi sa planom.
“Spremamo spotove za 2020. godinu. Ne znam koliko ćemo da snimimo, ali planiramo za svaki mesec da neko od nas izbaci makar jedan spot. Uz to imamo neke reklame za modni brend koji pokreće moj drug Nebojša Mrak. Bezz je spremio ceo album. I na to smo fokusirani sad. Na novu muziku i na nove spotove. To radimo ceo dan, svaki dan. Vrlo često neuspešno, ali ovo što je uspešno je najbolje na svetu.”
Kaže da mu je dugoročni plan da bude srećan. A da će se muzikom sigurno baviti dok je živ.
“Deci koja, tj. nebitno, deci, ljudima koji hoće da se bave ozbiljno muzikom, preporučio bi da uče o tome na Jutjub, na… ima milion bloga. I da izbrišu Instagram i Fejsbuk i sve ostale društvene mreže iz telefon. I da ne slušaju to što je trenutno najpopularnije, jer svi isto zvuče. Ako ‘oće da naprave neku karijeru od toga, a ne samo da ispucaju par hita, da zarade neki dinar i da ih par godine vole devojčice, mora se iscimaju da vide šta oni tu mogu da pruže, kakvu muziku oni vole da slušaju i da rade i zašto.”
Foto – Megafon
*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta „Prevedi mi na dijalekt“ sufinansiranog iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Komentari (0)