Nikola Milošević iz niškog naselja Donja Vrežina volontira u Crvenom krstu od trećeg razreda gimnazije. Te, 2012. godine priključio se volonterskom timu ove humanitarne organizacije zbog želje da nauči prvu pomoć. Ostao je tu do danas, skoro čitavu deceniju.
“Od mog dolaska u organizaciju isključivo sam se bavio programom prve pomoći i delovanjem u nesrećama. Kroz ovaj sektor sam krenuo kao takmičar u prvoj pomći, a kasnije kao trener ekipa podmlatka i omladine. Sada sam licencirani predavač prve pomoći. Član sam Nacionalng mobilno-tehničkog tima Crvenog krsta Srbije”, kaže Nikola za Megafon.
Nikola kaže da ga svi pitaju zašto je odlučio da se priključi Crvenom krstu, ali da na to pitanje nema odgovor – “Jednostavno tu ima nesto, magija i draž koja te privuče.”
Završio je Gimnaziju 9.maj u Nišu. Diplomirao na Mašinskom fakultetu na smeru Proizvodno-informacione tehnologije. Trenutno je na master studijama, gde su mu ostala još dva ispita. Ali za sve ovo vreme školovanja ujedno i aktivno volontira i ispratio je najveći deo aktivnosti Crvenog krsta.
Jednom volonter – uvek volonter
A da li će i na dalje da volontira – kaže da se to uopšte ne dovodi u pitanje.
“Ko jednom postane volonter Crvenog krsta uvek će biti tu za svoju organizaciju. Mladi treba da volontiraju da bi drugima pomogli. Da na malo drugačiji način ispune svoje vreme, upoznaju nove ljude i ako ovde stekneš druga, to ti je drug za ceo život.”
Kada su u januaru 2019. godine kod niškog sela Jasenovik iz šina ispale dve cisterne sa amonijakom, uz stručne službe, tu su bili i volonteri. Među njima i Nikola, koji je pomagao u sprovođenju evakuacije sela.
“Za nepunih 10 godina volontiranja bilo je mnogo akcija u kojima sam učestvovao. Nabrojaću samo par njih koje su mi ostale najupečatljivije: proslava 1700 godina Milanskog edikta, pokazna vežba Srbija 2019, evakuacija sela Jasenovik, majske poplave 2014. i još mnogo drugih”, priča Nikola za Megafon.
On dodaje: “Crveni krst je tu uvek za sve i svakog u skladu sa svojim mogućnostima i svojim javnim ovlašćenjima. Po mom mišljenju, najveći oslonac ljudima je pružio za vreme poplava gde su ljudi bukvalno ostali bez igde ičega.”
Odgovornost tokom pandemije
Za vreme vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa nije bio aktivan jer njegovi ukućani spadaju u rizičnu grupu. I to je vrsta odgovornosti koja se uči tokom volontiranja – izbor da ne dovodiš u opasnost druge ljude. Ipak, kao i na sve, i na njega je ova tekuća pandemija ostavila posledice.
“Što se tiče moje bliže okoline, svi su bili u mogućnosti da obezbede ono što im je bilo potrebno, jer je to uglavnom mlađa populacija. Tamo gde ima starijih njihovi mlađi ukućani su pomagali. Korona je definitivno ostavila velike posledice na ekonomiju, ali isto tako mnogo veće posledice na celo čovečanstvo u psiholoskom smislu. Ljudi su se udaljili jedni od drugih. Komunikacija se svela na društvene mreže. Nema okupljanja i druženja. Mlađe generacije će definitivno pamtiti kovid 19 po onlajn nastavi, komunikacijama preko društvenih mreža i nemogućnosti da se druže.”
*Ovaj tekst nastao je u okviru projekta I ja sam volonter koji je podržala GO Pantelej na Konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2020. godini.
Komentari (0)