Neke od tipičnih fraza su – umesto da kažu: “Hoćeš li i tebi da skuvam kafu?” – “Hoćeš li tebe da skuvam?”
Da li prepoznajete dijalekt?
“Ću radim, ću pišem…” – futur se gradi bez pomoćnog glagola.
A sada?
Kosovsko-resavski dijalekt, karakterističan za centralni deo Srbije, čuvaju nastavnici i učenici Prve kragujevačke gimnazije – kroz lingvističku sekciju.
„Uglavnom se bavimo kosovsko –resavskim, s obzirom na to da smo mi na području tog dijalekta. I trudimo se da makar polovina radova bude iz domena terenske lingvistike. Što znači da svako ko ima baku, deku, koji žive na selu van Kragujevca, uradi po neki rad. To su bili radovi kao što su stari zanati u okolini Kragujevca, zatim zoonimija – imena životinja u selu Knić. Radili smo leksiku kovača, leksiku starih zanata… Takođe smo radili narodne nošnje i nazive delova nošnji u Šumadiji i okolini. Tako da se na taj način trudimo da sačuvamo tradiciju, koja je neophodna. Jer se čuva identitet jednog naroda” , kaže Mario Badjuk profesor srpskog jezika i književnosti u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji.
Novinari: Jovana Đorđević, Sonja Urošević
Kamera: Jovana Đorđević
Montaža: Sonja Urošević
Muzika: Undeniable – Text Me Records – Bobby Renz
Lingvistička sekcija u ovoj školi postoji petnaestak godina. Začetnica je nastavnica Ljubica Žikić, posle čijeg odlaska u penziju je prekinut rad sekcije. Međutim, nekoliko godina kasnije, nasledili su je Mirjana Arnaut, Njegoš Grebović i Mario Badjuk, naš sagovornik.
„Imali smo želju da sačuvamo duh starog jezika, da uvidimo koliko tih starih reči ili tih starih oblika je ostalo sačuvano. I koliko je tog starog, lepog govora, koji danas deca mogu da primete u delima pisaca – najviše realizma i romantizma… Koliko je to njima blisko i koliko oni to umeju da objasne. I hteli smo da ujedno pratimo i moderne trendove, koje je sa sobom doneo 21. vek. A to su jezici medija, jezici interneta, društvenih mreža. Tako da smo, na neki način, našli pravu meru između starog jezika, književnog, koji je i danas prisutan kroz lektirska dela, ali i ovog jezika, koji oni i najbolje razumeju, jer znate i sami da je to njihova glavna preokupacija.“
Nagrade za kragujevačke lingviste
Na Republičkom takmičenju lingvističkih sekcija Srbije, pet godina su učestvovali. Četiri puta su osvojili prvo mesto i 2018. godine treće. Što je veliki uspeh da se za pet godina osvoji pet nagrada, jer je reč o prevashodno matematičkoj gimnaziji. Postoji i takmičenje iz srpskog jezika i jezičke kulture i Književna olimpijada. Tako da, prošle godine je preko 20 učenika osvojilo prvo mesto na jednom od tih takmičenja.
“Ove godine imamo tu sreću da je mnogo drugaka, a njima je u programu realizam… Tako da će biti mnogo tekstova iskorišćeno sa jezičkog aspekta. U smislu, radiće žargonizme u romanu „Kad su cvetale tikve”… Radiće dijalektizme u romanu „Zona Zamfirova“. Tako da će povezati znanje iz književnosti i lektirska dela sa jezičkim pojavama.“
Ova sekcija samo je jedan od primera širom cele Srbije, gde ljudi, svako na svoj način, čuvaju lokalni dijalekt. A možda bismo svi mogli da se povedemo Mariovim primerom, pa, kad god čujemo reč karakterističnu za svoj kraj – zapišemo, prenesemo, koristimo. Sačuvamo od zaborava.
*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta „Prevedi mi na dijalekt“ sufinansiranog iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Komentari (0)