Megafon je rešio da vam pokaže kako Kup Radivoja Koraća izgleda iz drugog ugla – novinarskog. Možda je naslov malo varljiv, zbog jezičkih ograničenja, jer ćete ovde čitati o Kupu iz ugla jednog novinara, ali i jedne novinarke.

Za početak, Ljubica Jocić u novinarstvu je već duže od decenije, a sport, kao navijač, prati oduvek.

“Sport pratim, što se kaže, od kada znam za sebe. Uz oca, koji je strastveni gledalac, učila sam o raznim sportovima, prvo su tu bili košarka, odbojka, fudbal, pa su mi se interesovanja širila. Od 1998. godine i Svetskog prvenstva u odbojci, gde je Jugoslavija osvojila srebrnu medalju, pomalo sam i “hvatala beleške”, vodila statistiku podataka koji su meni bili zanimljivi. Posle se to proširilo i na košarku i fudbal. Pa sam sve utakmice gledala sa rokovnikom i olovkom u ruci. Tada se i rodila moja ljubav prema novinarstvu, prvenstveno prema novinarstvu u sportu. Novinarstvom sam počela da se bavim na trećoj godini studija – sada već daleke 2007. godine i od tada i profesionalno pratim sport. Ljubav se rodila devedesetih godina, uz uspehe naših reprezentacija. A konačna odluka je “pala” pri kraju osnovne škole. Imala sam tu sreću da studiram, ali i radim posao koji volim.”

I Mladen Heleta, naš drugi sagovornik oduvek je voleo sport, s tim da se u novinarstvu našao slučajno. Pre 9 godina, razgovarajući sa porodičnim prijateljima, među kojima se našao i jedan iskusni novinar, Mladen ga je iznenadio količinom podataka o sportu kojom je baratao. Tako da je nekoliko dana kasnije usledio poziv tog kolege sa preporukom da se javi televiziji Belami i okuša se u novinarstvu. Mladen je pravi primer za teoriju da je posao sportskog novinara savršen posao za jednog muškarca.

“Pa, ako pitaš mene, ja ću ti reći da jeste. To je posao o kome sam ja maštao celog života. Ja sam i pre nego što sam počeo da se bavim ovim poslom, na isti način kao što i sada to radim, pratio sve sportske događaje u gradu i u zemlji i u svetu, putem malih ekrana. Čak sam i putovao kad su mi finansijski uslovi to dozvoljavali na neke važne utakmice. Tako da to što mi je bila strast, postalo mi je i posao. I u mom slučaju je to zaista pun pogodak i stvarno radim ono što volim.”

Sa druge strane, Ljubica je živi dokaz da ljubav prema sportu nema pol.

“Bilo je u početku neobično kada mlada koleginica nešto bolje poznaje, pa je trebalo da prođu godine dokazivanja da praćenje sporta nije isključivo muški posao. Sada je situacija takva da nekad kolege pozovu da pitaju za informaciju, provere podatak… A sve je više dama u sportskom novinarstvu.”

Mladen već šesti put profesionalno prati Kup Radivoja Koraća. Pratio je pet u Nišu i jedan u Kragujevcu. Ali je, pre toga, kao navijač pratio i prethodna tri Kupa.

“Ovo je sada već nešto što se odomaćilo u Nišu. Peta godina u nizu kako je naš grad domaćin jedne ovakve manifestacije i sada je sve to uhodano. Ljudi koji ovo pet godina vode i dan danas su u ovom poslu i sve ide svojim tokom. Ono što je nažalost neminovno, to je da iz godine u godinu opada kvalitet same košarke. Nažalost, naši klubovi ne mogu da finansijski pariraju bogatim klubovima širom Evrope. I mnogo igrača koje smo gledali ovde su otišli što u Evropu, što u NBA Ligu. Podsetiću te da smo mi 2015. ovde imali prilike da gledamo Nikolu Jokića. Danas verovatno najboljeg centra na svetu. Eto, to je bilo pre samo 4 godine. Da ne govorimo o košarkašima Crvene Zvezde i Partizana koji su ovde nastupali, a koji više ne nose dresove tih klubova, samo zato što ovi ne mogu da finansijski isprate njihove zahteve.”

Ljubica je uživo pratila Kup od 2008. godine, kada je i prvi put od kako država nosi naziv Srbije, održan Kup Radivoja Koraća u Nišu.

“Sada je to 9. put da se održava od kako se bavim novinarstvom, ali imala sam pauzu u profesionalnom praćenju 2016. i 2017. godine zbog porodiljskog odsustva. Svaki Kup Radivoja Koraća je donosio nešto novo i drugačije. Verovatno mi je onaj prvi u najlepšem sećanju, jer mi je bio prvi veliki sportski događaj sa kog izveštavam. Pa je bio u hali Čair pre renoviranja i bila je potpuno drugačija atmosfera, kao i drugačiji uslovi. Bila sam željna dokazivanja, upoznavala sam se sa ovakvim načinom rada, pa je i ostalo u nekom lepom sećanju.”

Pošto je Mladenu ostalo u sećanju da je na parketu niškog Čaira gledao Nikolu Jokića, pitali smo ga i koga od današnjih igrača vidi za nekoliko godina kao evropske i svetske zvezde.

“Tu pre svega, treba obratiti pažnju na košarkaše Mega Bemaksa. Zaista jedna neverovatno talentovana ekipa. Mišković pre svega se izdvaja u tom sastavu. Mislim da bi on mogao da bude taj koji će za koju godinu napraviti bum u Evropi, možda i u NBA ligi. Takođe treba obratiti pažnju na Pecarskog iz Partizana, on je dobio u četvrtak minutažu protiv Novog Pazara i videćemo koliko će ga Trinkijeri koristiti kada dođu ovi bitni mečevi kao što je polufinale sa FMP i eventualno finale koje Partizan želi da igra. Iz Crvene Zvezde možda bi to mogao da bude Boriša Simanić koji je konačno sada kod Milana Tomića dobio šansu da igra. Evo, vidimo i da počinje utakmice u petorci. Tako da su to neki mladi igrači koji bi trebalo da naprave bum tokom svoje karijere”, kaže Mladen.

“Naravno, imamo ovde prilike da gledamo i dosta stranaca, što sa neke strane nije dobro za našu košarku u globalu. S druge strane je atraktivno videti nekog igrača kao što je Bandža Si, kao što je ovaj Regland iz Crvene Zvezde… Tu nam je i Perperoglu koji je zaista jedan igrač neverovatne evropske klase, koji je osvajao Evroligu i sa Panatenaikosom i sa Olimpijakosom. Sada je tu u Crvenoj Zvezdi, ali on je u poznim igračkim godinama, tako da sam ja više zastupnik pružanja prilika ovim mlađim igračima da se istaknu”, dodaje Mladen.

“Nažalost, sve je manje srpskih talenata, sve više nedovoljno kvalitetnih stranaca koji igraju Kup Radivoja Koraća. Moje omiljene košarkaške zvezde, nažalost, nisam mogla uživo da ispratim. Ja sam ljubitelj košarkaških generacija koje su predvodili Saša Đorđević, Predrag Danilović, Dejan Bodiroga i drugi. Ali uvek će mi biti drago da sam uživo i profesionalno pratila igre Bogdana Bogdanovića, Stefana Jovića i Nikole Jokića”, kaže Ljubica.

Ko će osvojiti Kup Radivoja Koraća 2019?

Ljubica Jocić, Južne vesti“Ne bih da licitiram, verujem da će u finalu igrati Crvena zvezda i Partizan. Kvalitet košarke nam je takav da ako bi neka druga ekipa bila u finalu, to nosilo epitet “iznenađenja”.”

Mladen Heleta, RTV Belami“Sada je nezahvalno prognozirati, ja i ti vodimo razgovor na poluvremenu utakmice u kojoj Zvezda gubi od Dinamika i raspada se na terenu, ali ‘ajde da pretpostavimo da će se vratiti.”

(Beleška urednika – Crvena Zvezda pobedila je Dinamik sa 75:70).

“Realno je da gledamo finale Zvezda – Partizan. Mislim, sad nisam ja izmislio ništa novo sa ovim što sam rekao. U tom finalu mislim da su šanse 50:50. Nije kao ranijih godina. Zvezda je zadnjih 5 godina dolazila ovde kao apsolutni favorit da osvoji Kup Radivoja Koraća. Nije uspela prošle godine. Nije uspela 2016. kada je to učinila Mega. Partizan joj se približio i kvalitetom igrača. A pogotovo se približio time što je angažovao jednog sjajnog trenera kao što je Andrea Trinkijeri. Tvrdim da u regionu, u čitavoj toj ABA ligi ne postoji trener tog kvaliteta, koji poseduje Trinkijeri. I Partizan svakako ima svoje adute ovde. Ali Partizan će imati veoma tešku utakmicu u subotu sa FMP. Ja mislim da će tu biti veoma nezgodno za Partizan”, objašnjava Mladen.

“Ako prođu, i ako Zvezda prođe, šanse su zaista 50:50. U tim derbijima nijanse odlučuju. Inspiracija nekog pojedinca. Zvezda je ove sezone pobedila Partizan prilično lako u sklopu ABA lige, negde u novembru mesec. Ali, Trinkijeri je tada tek bio došao, to mu je bila neka treća utakmica. I sada je ovo jedan potpuno novi Partizan i ja im dajem zaista dobre šanse da odbrane trofej ovde”, završava Mladen prognozu za ovogodišnji Kup Radivoja Koraća.

I na kraju, pogledajte fotografije Marka Micića upravo sa utakmice tokom čijeg smo poluvremena razgovarali sa Mladenom.