Da li ste upoznati sa vašim potrošačkim pravima? Istraživanje Centra za evropske politike pokazala su da potrošač u Srbiji prava najčešće ima samo na papiru. Da bi se to promenilo, potrebne su izmene zakona i funkcionalnija rešenja.

prava

Foto – EU info centar

“Veliki trgovci uspostavljaju komunikacioni zid prema potrošačima, stavljaju iste tipske odgovore, njima se uvek na isti način odbijaju reklamacije. Bukvalno im se stavlja do znanja da su potpuno nebitni, da ne mogu ništa da urade šta god oni pisali i pričali. Koje god dokaze isticali, to im neće biti prihvaćeno. Onda se oni obrate nama, pa onda mi pišemo, a neretko nam se dešava da čak i nama koji smo potrošačko udruženje odgovore drsko. Čak pokušavaju i nas da obmanjuju za nešto gde smo mi stručni da kažemo da nešto nije u redu”, kaže Jovan Ristić iz Udruženja potrošača Efektiva.

Ristićevo iskustvo dalje govori da ako prodavcu zapretite tužbom, njegov odgovor se može sumirati jednom rečenicom koja glasi “Samo napred, tuži me”. On dodaje da je, sa druge strane, pravda na sudu skoro nedostižna, a troškovi spora često višestruko veći od vrednosti kupljenog proizvoda.

Potencijalna rešenja

Dušan Protić, programski menadžer u CEP, nudi tri moguća rešenja za nepravdu koju doživljavaju potrošači.

prava

Dušan Protić – Foto – EU info centar

“Jedan takav pravac je jačanje ili proširenje nadležnosti postojeće Komisije za zaštitu konkurencije. Drugi pravac razmišljanja jeste vezan za problem teškoća u sudskom postupku, na neki način jačanja vansudskog rešavanja sporova. Naš predlog je osnivanje potrošačke arbitraže. Treći pravac koji takođe predlažemo je možda najzanimljiviji i smatramo da bi popunio tu prazninu između situacije kad se obraćate trgovcu i sudu. To bi bio potrošački ombudsman”, objašnjava Dušan.

Protić je, gostujući na televiziji N1, objasnio kako kupci ostvaruju prava u Srbiji, desetak godina nakon što je počelo usklađivanje zakona sa onima koji su na snazi u Evropi.

“Zakonodavstvo je u najvećoj meri usklađeno sa svojim pravnim uzorom iz Evropske unije. Znači, takozvana materijalna pravila su u najvećoj meri usklađena. Naravno, bilo je nekog progresa u međuvremenu na planu u EU. Nismo baš sve pristigli, ali je stanje na pravnom, zakonodavnom planu zadovoljavajuće i to su i ocene evropske komisije”, objašnjava Dušan.

“Naravno, kao što to obično biva, u praksi nije baš tako, taj problem oživotvorenja pravila zaštite potrošača se javlja često. Mi u okviru radne grupe za poglavlje 28, to je zaštita prava potrošača, u okviru nacionalnog konventa u Evropskoj uniji… Upravo ta pitanja razmatramo u razgovoru sa predstavnicima potrošačkih organizacija i brojne su primedbe. Najčešće se svode na to da su pravila dobra, ona postoje, međutim, u praksi nema dovoljno primene i nema dovoljno sankcionisanja njihovih povreda”, dodao je.

Za kraj izlaganja, Protić je zaključio da su pravila dobar početak, jer omogućavaju prostora za napredak. Međutim, ono što trenutno nedostaje Srbiji je dobar procesni institucionalni put za ostarivanje prava.