U proteklih pet godina ubijene su 153 žene u Srbiji.

“Ova okolnost je nešto što nas, kao društvo, mora jako da brine. Počeli smo da razmišljamo da to što se događa u porodici ljudi koji žive pored nas nije naša stvar. Moramo znati da nam je građanska dužnost da prijavimo nasilje koje se događa; Ne samo kada se ono događa u javnom prostoru, nego kada se događa i u privatnom prostoru”, rekla je Nevena Petrušić, profesorka na Pravnom fakultetu u Nišu i nekadašnja poverenica za zaštitu ravnopravnosti (od 2010 – 2015. godine).

Ljubomora glavni motiv za ubistvo

Motivi za izvršavanje femicida su mnogi, ali je najzastupljeniji motiv upravo ljubomora.

Femicid - U Srbiji su ubijene 153 žene u zadnjih pet godina

Nevena Petrušić – Foto – Petra Naumović

“Žrtve su uglavnom žene koje su udate ili u vanbračnoj zajednici… One koje imaju jedno ili dvoje dece, zaposlene su ili rade u nekom neformalnom angažmanu. Takođe, to su žene od 34 do 54 godine starosti. Sve su uglavnom prošle kroz jedan ciklus ispoljavanja nasilja. Kod mnogih je nasilje počelo od samog zasnivanja vanbračne zajednice ili bračne zajednice”, dodala je Nevena.

Kosana Beker, programska direktorka FemPlatza, smatra da društvo u kakvom živimo čini da se nasilnici osećaju ohrabreno u takvom svom ponašanju.

“Prosto društvo u kome živimo… Podela rodnih uloga, taj jedan patrijarhalni mentalitet sigurno doprinose ovome”, rekla je ona.

Femicid – istraživanje

U toku je istraživanje prakse sudova u Srbiji o postupanju u slučajevima femicida. Istraživanje se sprovodi u okviru projekta Iskorenjivanje i sprečavanje femicida u Srbiji. U ovaj projekat su uključene sve pravosnažne presude koje su viši sudovi doneli u periodu januar 2015 – decembar 2017. godine.

“Naš projekat je prvi projekat u Srbiji koji se bavi temom femicida. To je ubistvo koje je motivisano seksizmom, mizoginijom, mržnjom prema ženama. Jednom idejom da su žene vlasništvo muškaraca…”, navodi Kosana Beker.

Femicid - U Srbiji su ubijene 153 žene u zadnjih pet godina

Kosana Beker – Foto – Petra Naumović

“Mi sada radimo jedno sveobuhvatno istraživanje. U okviru tog istraživanja analiziramo sudsku praksu. Uzeli smo tri godine sve pravosnažne presude za ubistva žena, imamo urađene intervjue sa ubicama koju su zatvoreni i u toku izdržavanja kazne zbog ubistva. Radili smo sa svim akterima u lancu koji su zaduženi za prevenciju zaštite od nasilja. Na kraju istraživanja ćemo predložiti jedan model kako da se podaci prikupljaju, da bismo znali šta nam se dešava – kako bi sistem mogao adekvatno da reaguje”, dodala je ona.

U uzorku koji su posmatrali, pronađeno je 65 pravosnažnih presuda, Kosana govori kako je to prevelika cifra za zemlju poput naše. Ona ističe i da su presude uglavnom fokusirane na počinioce krivičnih dela, dok o žrtvama skoro da ni nema podataka.

Ubice se ne kaju istinski

Većina ubistava je jako brutalno izvedena, a na osuđenicima se ne može primetiti istinsko pokajanje, navodi Nevena.

“Ono što je na neki način baš kroz razgovor moglo da se sazna jeste da – iako oni verbalno izražavaju kajanje, zapravo vi vidite da u suštini prebacuju krivicu na samu žrtvu i da nema iskrenog kajanja. Oni na neki način tu u zatvoru već razmišljaju o svojoj budućnosti, kako će kada budu izašli iz zatvora. Mnogi od njih su tu sa podrškom članova svoje porodice, mada ima i onih koje na neki način porodica osudila”, objašnjava ona.

“Najveći broj ovih ubistava je mogao biti sprečen, a nije sprečen zbog toga što su nekad same žrtve olako shvatale pretnje koje im se upućuju. Nekad su žrtve mislile da će jednostavno napuštanjem nasilnika nasilje prestati. I ovo istraživanje je potvrdilo da je najrizičniji trenutak za ženu upravo kad napusti nasilnika”, dodala je.

Institucije

Većina žrtava je i zatražila pomoć nadležnih institucija, međutim, one su ili neblagovremeno reagovale, ili je izostala uopšte reakcija, pokazuje istraživanje.

Cilj ovog istraživanje je sprečavanje femicida, ali i unapređenje metoda rada ustanova.

“Želimo da steknemo jedan objektivan uvid u to kako se ova dela procesuiraju, da vidimo kakvi su kapaciteti kroz jedan segment istraživanja koji je zapravo intervju sa profesionalcima i predstavnicima organizacija, koji su procenjivali trenutno kapacitete naših institucija da pravovremenp procenjuju rizike i preduzmu mere kako bi se femicid sprečio”, za kraj je rekla Nevena Petrušić.

Na inicijativu ženskih organizacija, 2017. godine, u Srbiji je ustanovljen 18. maj kao Dan sećanja na žene žrtve nasilja. Ovaj datum je izabran, jer je u periodu od 16. do 18. maja 2015. godine ubijeno sedam žena u porodično-partnerskom nasilju.