U novembru 2021. godine, Portugalija će postati zemlja koja ne koristi ugalj za proizvodnju električne energije. Zatvara se i poslednja termoelektrana na ugalj – Pego. Iako je zatvaranje poslednje dve elektrane planirano tek za 2023. godinu, uslovi na tržištu i ubrzani rad na dekarbonizaciji i energetskoj tranziciji omogućili su da od 2021. godine Portugalija više ne koristi ugalj za struju. U januaru 2021. zatvorena je termoelektrana Sineš, a do kraja godine i Pego će zatvoriti svoje pogone. U Sinešu se već radi na novom projektu kroz koji će biti iskorišćeni delovi dosadašnje termoelektrane na ugalj. Za Pego se raspisuje tender.
„Od 2005. investiramo u obnovljive izvore energije. Ideja o potencijalnom zatvaranju elektrana koje rade na ugalj utvrđena je u našem dokumentu u vezi sa karbonskom neutralnošću do 2050. godine. Ali tada, uz informacije koje smo imali iz 2018. godine, predvideli smo da će se elektrane zatvoriti 2030. godine, možda malo ranije. Dve godine kasnije, predviđanja su došla do 2025. godine jer su se stvari značajno ubrzale u Evropi i Portugaliji. A onda nam je 2020. godine prvi put rečeno da će morati da zatvore elektranu jer nema proizvodnje i posluje sa ogromnim gubicima. Tako da je sve ispalo mnogo brže nego što smo na početku predvideli“, kaže za Megafon zamenik ministra za životnu sredinu i klimatske akcije i državni sekretar za energetiku Žoao Galamba.
Ono što običnom čoveku prvo padne na pamet – da li energetska tranzicija znači gubitak radnih mesta? U Portugaliji kažu da ne znači.
„Naša briga je, naravno, bio neposredan kontakt sa sindikatima i radnicima. U Sinešu, sa projektom koji tamo imamo, većina stvari biće rešena i verujemo da će broj radnih mesta kreiranih novim izvorima energije u Sinešu premašiti broj izgubljenih ili radnih mesta koja bi bila izgubljena u budućnosti. Tako da verujemo da je ukupan efekat pozitivan. U Pegu ćemo pokušati da uradimo isto. U Pegu im je istekao ugovor. Odnosno ističe 30. novembra. Ali naša briga ovde je uglavnom razgovor sa lokalnim vlastima i radnicima kako bismo osigurali glatku tranziciju. Primer je tender koji ćemo imati u Pegu da privučemo nove projekte. Jedan od zahteva, jedna od dimenzija kroz koju ćemo evaluirati konkurentske ponude je koliko radnih mesta planiraju da zadrže ili povećaju i koliko brzo. Zašto? Zato što želimo da osiguramo što je lakši prelaz moguće. Sve ostalo je konstanta, ali ako projekat počinje ranije ili podrazumeva veći broj radnika, to će im omogućiti prednost u odnosu na konkurenciju.“
Napuštanje uglja u celoj Evropi spasilo bi više od 100.000 života godišnje
Kampanju Europe Beyond Coal (Evropa posle uglja) u Srbiji predstavlja Beogradska otvorena škola. Prema njihovim podacima, u Evropi su do sada napustile korišćenje uglja Belgija, 2016. godine i Švedska 2020. Ukidanje uglja u bliskoj budućnosti najavljuju i: Francuska (2022. godine), Slovačka (2023. godine), Velika Britanija to planira 2024. godine, a Irska i Italija 2025. godine.
„Što se tiče Belgije koja je 2016. godine ugasila poslednju termoelektranu na ugalj, podaci pokazuju da su emisije CO2 od početka 2000. do danas u značajnom padu. Sa druge strane, određeni benefiti odustajanja od uglja će se tek pokazati u budućnosti. Oni se odnose ne samo na borbu protiv klimatskih promena, već i na kvalitet života i javno zdravlje. Istraživanje objavljeno u aprilu ove godine, koje se bavilo uticajem zagađenja vazduha na zdravlje ljudi pokazuje da, kada bi se ugasile sve termoelektrane na ugalj u Evropi, to bi dovelo do znatno manjeg broja smrtnih slučajeva. Procene su da bi do 105. 900 života godišnje moglo da bude spašeno ukoliko bi se preduzele ozbiljne aktivnosti u smeru napuštanja upotrebe uglja“, kažu iz BOŠ-a.
Podaci iz izveštaja o proizvodnji električne energije koji su zajednički izradile organizacije EMBER i Agora Energiewende pokazuju da su 2020. obnovljivi izvori, u koje spadaju energija vetra i sunca, hidroenergija i biomasa, prvi put postali dominantan izvor električne energije u EU. A sa porastom proizvodnje iz obnovljivih izvora beleži se i pad korišćenja fosilnih goriva. Proizvodnja pomoću uglja je u EU prošle godine bila za 20% niža nego 2019. Dok je u odnosu na 2015. upotreba uglja prepolovljena.
Srbija, region i ugalj
„Srbija i dalje najveći deo energije dobija iz uglja, bez konkretnih planova da se ova praksa smanji i ukine uskoro. Nedavno je najavljeno odustajanje od izgradnje nove termoelektrane Kolubara B, nadamo se da je to definitivno, jer sada, kada druge zemlje napuštaju ugalj i prelaze na obnovljive izvore energije i poznata je štetnost upotrebe uglja i drugih fosilnih goriva po našu okolinu, ne bismo smeli da i dalje planiramo izgradnju novih postrojenja“, poručuju iz BOŠ-a.
Udruženje Obnovljivi izvori energije ima cilj da unapredi poslovni ambijent pre svega kroz dijalog sa nosiocima javnih funkcija i učešćem u donošenju strategija, zakona, uredbi i drugih pravnih akata koji se tiču OIE. Udruženje je potpisalo Sporazum o saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i uključeni su u rad Radne grupe za izradu uredbi koji će omogućiti primenu Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije koji je stupio na snagu u aprilu 2021. Danijela Isailović, menadžer Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije uverena je da će i u Srbiji doći do dekarbonizacije, jer joj cela Evropa teži do 2050.
„Naravno, to se u Srbiji neće desiti za godinu ili dve, ali je realno da se dogodi u decenijama pred nama. Neke termoelektrane su stare skoro 50 godina i životni vek im se polako završava. U pojedine moraju da se ulože ogromna sredstva kako bi postale ekološki prihvatljive. Gašenje termoelektrana treba da se dešava postepeno, tako da građani ne osete bilo kakav gubitak. Gubitak radnih mesta nije opcija, ali jeste otvaranje novih zelenih radnih mesta. Zelena ekonomija je veliki poslodavac svuda u svetu, direktni ili indirektni“, objašnjava.
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović na otvaranju međunarodne konferencije „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana“ rekla je da novi zakoni predstavljaju osnovu, jer će do kraja godine biti gotovi svi podzakonski akti, kao i strateška dokumenta – integrisani plan za klimu i energetiku i strategija razvoja energetike do 2030, sa vizijom do 2050. godine.
„Naša vizija i put kojim idemo jeste da Srbija do 2050. godine bude dekarbonizovana zemlja. Istovremeno, potreban nam je i akcioni plan korišćenja uglja, odnosno lignita, koji mora da se zna kakav će biti za narednih nekoliko godina i decenija, uz uvažavanje svih analiza i potencijala“, kaže ministarka. Ona je dodala da lignit više nije naše zlato kao pre 30 godina, jer sada koristimo najnekvalitetniji lignit i potrebna nam je veća količina za jedan kilovat-čas, pa je i realna cena te energije znatno viša.
„Planirane su investicije u izgradnji velikih hidrokapaciteta, solarnih i vetroelektrana, a ozbiljan izvor predstavljaju energetska efikasnost i solarni paneli, zatim energetsko povezivanje i ogromne investicije u distributivnu mrežu“, najavila je.
Termoelektrane su najveći zagađivači, podseća Danijela iz OIE: „Mi smo nacija sa najbolesnijim plućima u Evropi. I mladi i stari obolevaju od raka pluća i umiru. Građani su svesni da je investicija u zelenu energiju, investicija u zdravlje i zdravu životnu sredinu, a onda u energetiku. Srbija ima zalihe uglja samo do kraja ovog veka. Odgovorna država i društvo treba da obezbede stabilne izvore energije i za buduće generacije. Zelena energija to svakako jeste.“
Iz BOŠ-a dodaju da zemlje regiona takođe, uglavnom, nemaju definisane datume kada planiraju da potpuno odustanu od upotrebe uglja. Osim Makedonije koja trenutno vodi proces definisanja godine potpunog napuštanja upotrebe uglja. Trenutno se procenjuje da će poslednja termoelektrana biti ugašena do 2040. godine.
Obnovljivi izvori energije u Portugaliji
Kako, sa jedne strane, rastu cene za dozvole emisija ugljen-dioksida (CO2), a sa druge Portugalija je pogodno tlo za proizvodnju energije iz sunca i vetra, uz činjenicu da cene ulaganja u obnovljive tehnologije opadaju, ubrzano napuštanje starih tehnologija koje se oslanjaju na ugalj logičan je izbor.
U 2020. godini, Portugalija je proizvela oko 60% električne energije iz obnovljivih izvora.
„Nekim danima bilo je i više od 100%, kada je padala kiša ili smo imali oluje. Hidro i vetar predstavljaju više od 100% naše potrošnje. Ali cifra za 2020. je bila nešto više od 60%. Kada je reč o obnovljivim izvorima energije, ne samo za struju, nego uključujući sve – industriju, prevoz.. dostigli smo 34% obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije u Portugaliji. Dakle, to je kada uključimo sve oblasti, ne samo struje i energetskog sektora. A naš cilj za 2030. je preko 80% obnovljivih izvora energije u energetskom sektoru i 47% u ukupnoj potrošnji u zemlji“, objašnjava portugalski državni sekretar Žoao Galamba.
Novinar, kamera, montaža: Sonja Urošević
Najbolji način da se predupredi variranje cena kao što je trenutno situacija sa cenom gasa, jeste da se energetski sistem što više osloni na domaće resurse, smatraju Portugalci.
„Najvažniji domaći izvori energije u energetskom miksu u aprilu 2021. godine bili su: hidroenergija, instalirane snage 7.129 MW; snaga vetra, sa primenom preko 3.000 vetrogeneratora instalirane snage 5.478 MW; solarna energija, instaliranog kapaciteta od oko 1068 MW“, kaže ambasadorka Portugalije u Srbiji Marija Virdžinija Mendez da Silva Pina.
„Iako se Portugalija smatra jednom od najkonkurentnijih zemalja u solarnoj industriji, u procentima naša proizvodnja električne energije je ispod Engleske i Belgije. Ali počeli smo tek pre dve, tri godine da to menjamo, tako da je potrebno vreme za taj projekat. Ali ove i u narednim godinama broj instaliranih i funkcionalnih solarnih kapaciteta eksponencijalno će rasti“, objašnjava državni sekretar.
On dodaje da će ciljevi zacrtani za 2030. godinu verovatno biti ostvareni i pre. I to možda čak i pet godina ranije.
“U Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NECP) predviđeno je povećanje uključivanja obnovljivih izvora energije u sektor grejanja i hlađenja, sa fokusom na biomasu, visoko efikasnu kogeneraciju, obnovljive gasove (kao što su biometan i vodonik), toplotne pumpe i solarnu toplotu. To podrazumeva posvećenost održivoj mobilnosti i dekarbonizaciji potrošnje energije, promociji i jačanju javnog prevoza promovišući komplementarnost i modalnu artikulaciju, snažnu posvećenost električnoj mobilnosti, promovisanju mera energetske efikasnosti i većem uticaju i promociji naprednih biogoriva i vodonika”, dodaje ambasadorka.
Obnovljivi izvori energije u Srbiji
U Srbiji je dominantna hidroenergija zahvaljujući velikim hidrocentralama, od kojih su neke stare skoro pola veka, objašnjava Danijela iz OIE:
„Iz Đerdapa i drugih velikih hidroelektrana EPS dobija oko 30% električne energije. Oko 2.500 MW hidroelektrana ima status proizvođača iz OIE. Na to treba dodati osam vetropararkova ukupne snage 398 MW, 30 MW iz biomase i biogasa i oko 15MW iz energije sunca. Male hidroelektrane, od kojih je 14 u vlasništvu EPS-a, takođe daju doprinos udelu zelene energije.“
Iako je hidroenergija dominantna u Srbiji, vetrovitim danima vetroelektrane čine i do 10% ukupne proizvodnje energije u Srbiji.
„U budućnosti najviše treba očekivati od energije vetra i energije sunca, kao i od hidroenergije, pre svega od hidroelektrana srednjeg ili velikog kapaciteta. Trenutno se u Srbiji razvija veliki broj vetroparkova kapaciteta većeg od 4GW. Naravno, nije realno da se svi projekti izgrade. Ali, ovaj podatak pokazuje da postoji veliko interesovanje investitora i veliki potencijal. Za mene je fantastična vest da je EPS počeo izgradnju VE Kostolac, kapaciteta 66MW“, kaže Danijela.
Energetska tranzicija dostižna?
Plan u Srbiji je da do 2040. godine koristi najmanje 40% proizvedene energije iz obnovljivih izvora. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, krajem 2019. godine taj procenat je iznosio 21, 44%. Ovaj podatak se odnosi na udeo u električnoj i toplotnoj energiji, kao i saobraćaju.
„Cilj od 40% do 2040. godine je dostižan. Donet je Zakon o obnovljivim izvorima energije, pišu se podzakonski akti koji će omogućiti uvođenje aukcijskog modela za feed in premije, ali i potpuno tržišno orijentisane projekte. To znači da se investitori neće oslanjati na novac i podsticajne mere države, što je odlična vest. Sa druge strane, neophodna im je pravna sigurnost po pitanju otkupa električne energije, balansiranja, uspostavljanja dnevnog unutarlikvidnog tržišta, povezivanja sa regionalnim berzama”, kaže Danijela.
Država može da uradi dosta da uveća udeo OIE, a da to ne bude finansijska subvencija, objašnjavaju u ovom Udruženju.
“Vetroparkovi se grade na privatnim parcelama koje investitori kupuju ili zakupljuju od privatnih lica. Solarni parkovi zauzimaju mnogo više zemlje od vetroparkova. Treba razmisliti o mogućnosti da se državna zemlja koja se ne obrađuje i nije visoke kategorije, da u zakup investitorima u solarnu energiju. Takođe, postoji mogućnost za unapređenje poreskog tretmana investitora u OIE“, zaključuje Danijela.
Komentari (0)