Svaka godina sa sobom donosi novine… Neki od nas postanu zreliji, nauče iz prethodnih iskustava i prosto nadograđuju svoje znanje. Zato čovek nikada ne prestaje da uči.

Ali, iz nekog razloga, meni apsolutno nepoznatog, osamnaestoj godini života se pridaje isuviše veliki značaj.

Kao u vojsku da ga šalju

Tada se slavi to famozno punoletsvo… A većina osamnaestogodišnjaka nije uopšte samostalna, niti bi znala da se brine o sebi. Nije to nikakva presudna godina u našem životu – alkohol, cigarete i sve ostalo je ionako dostupno većini starijih maloletnika (ne kažem da je to u redu, ali).

Deca se u tom periodu opredeljuju za odlazak na fakultet ili početak rada, ali su svakako još uvek zavisni od svog roditelja.

Na stranu sve to – mene i dalje zanima, zašto je taj rođendan nešto važniji od ostalih? Zašto su tada svi emotivni i zašto se baš za taj rođendan daje najviše novca?

Ruku na srce – ima i zaista skromnih, ali lepih proslava punoletsva. Međutim, sve češće se srećem sa kič proslavama istog.

Čemu ulaganje novca koji prventsveno nemate u taj jedan dan, u kome će pre svega uživati ljudi sa strane? Zašto ne uložiti u svoje dete na način na koji ono želi? Toliko dece je pod pritiskom svojih roditelja koji se međusobno takmiče ko će veću gungulu da priredi.

Mnoga deca to ne žele, ali ima i onih kojima je to još jedan od načina za hvaljenje. Trbušne plesačice su iz nekog razloga postale u zadnje vreme glavna atrakcija na rođendanima.

18. rođendan dovodi nas do bankrota

Prosečna osoba potroši nešto manje ili više od hiljadu evra za proslavu punoletstva. A gosti se zovu u abnormalnim količinama… Da li je do naših običaja da se zove svako iz rodbine do desetog kolena, ili potreba mladih da pozovu što više vršnjaka od kojih se sa polovinom čak i ne vole… Zaista ne znam.

Neko bi rekao da smo potpali pod zapadnjačke trendove, ali ja mislim da smo ovaj trend bahaćenja mi doveli do vrhunca. Sve češće viđam i mlađe tinejdžere kako proslavljaju rođendane iz godine u godinu na ovakav način. Rođendani nam postaju pripreme za svadbu, ali služe i kao način za dobijanje novca. Mislim da nikada toliko novca nisam potrošila kao u periodu osamnaestih rođendana…

Sve je stvar ličnih preferenci i ukusa, ali se oko nenormalnog preterivanja i “ispđivanje” svi možemo složiti – zaista nema potrebe za tim. Ako je kič nešto u čemu uživate – samo napred. Međutim, budite svesni da nema ničeg lošeg u malim i privatnim proslavama na koje nisu potrešene hiljade evra. Ako ne možete u svakom trenutku svog života da budete okruženi ljudima kojim želite – omogućite sebi to baš na rođendan, to je i ono najbitnije.


vreme petra naumović

PETRA NAUMOVIĆ

Student na Filozofskom fakultetu u Nišu na katedri za Komunicaranje i odnose s javnošću. Rođena 19.10.1999. Pisanje joj je jedna od najvećih strasti pored muzike i glume. Trenutno se bavi volonterski novinarstvom, ali je najzainteresovanija za sferu istraživačkog novinarstva.