Zastani u Firenci, udahni kulturu, upoznaj Evropu

Ako hoćeš da iskoristiš prednosti jeftinih letova sa niškog aerodroma, evo fotografija, preporuka i iskustva sa četvorodnevnog putovanja u Italiju naše novinarke Jovane Đorđević.

Povratna karta Niš-Milano, rezervisana onlajn mesec dana ranije, za dvoje je koštala oko 81 evro, sa onlajn čekiranjem i prtljagom do 10 kg.

Let traje sat i po vremena, nakon čega smo sleteli na Milan Bergamo aerodrom. Ako nećeš da se zadržavaš u Milanu i tvoj cilj je, kao naš, Firenca, odmah ispred aerodroma imaš autobuse, koji te za oko 50 minuta odvezu do Centralne stanice u Milanu za 5 evra po osobi.

Jedan od razloga što nismo ostali duže u Milanu su cene smeštaja koje su duplo veće nego u Firenci, dok su nam neki rekli da bi nam troškovi tokom dana bili jeftiniji. U svakom slučaju, od starta je u planu bila Firenca, gde nas je dočekala nenormalna vrućina, možda veća nego u Nišu u tom trenutku.

Smeštaj u širem centru grada sa taksom od 3 evra dnevo, koštao nas je oko 280 evra. Bili smo na tri stanice od centra gradskim prevozom, a kad nismo znali, svako je ljubazno hteo da nam kaže koju liniju da hvatamo.

Piazza del Duomo – Trg Duomo, jedno od najposećenijih mesta u Firenci i rekla bih srce ovog grada, ostavlja bez daha svojom lepotom i monumentalnošću.

Za pogled sa kupole katedrale Santa Maria del Flore potrebno je rezervisati mesto nekoliko dana unapred. I budite spremni na redove i čekanje, jer je u ovom delu grada svakog trenutka na hiljade turista iz celog sveta.

Uputili smo se na najpoznatiji u Firenci – most Ponte Vekio na reci Arno, koji obiluje juvelirnicama. I sa ovog, kao i sa ostalih mostova, pogled na reku i grad mami na fotkanje, pa će te i ovde na najlepšim delovima mosta čekati redovi, ako želiš da ovekovečiš trenutak.

Sa druge strane mosta čeka Palazzo Pitti, velika renesansna palata u Firenci, a kartu za njen obilazak platili smo 16 evra po osobi. I vredelo je, jer smo videli bogatstvo vrednih umetničkih dela, salona u različitim bojama, kao i Napoleonovo kupatilo, koji je palatu koristio tokom devetnaestog veka.

Palazzo Vecchio (u prevodu – stara palata) je gradska većnica koja se nalazi se na trgu Piazza della Signoria. U samom centru grada, prolazeći kroz uzane ulice u kojima su radnje i restorani, na nekoliko stotina metara čekali su nas trgovi i spomenici koji su mamili da se slikamo. Ukoliko na nekom od trgova poželiš da popiješ kafu, koštaće oko 10 evra za dvoje. Voda se svuda naplaćuje evro ili dva, kao i servis – četiri ili pet evra. Ako kafu popiješ u kafiću za šankom, proći ćeš jeftinije.

Za predah od Firence odlučili smo ovog puta da krenemo put Modene. Tamo se nalazi muzej Enca Ferarija, posvećen njegovom životu i delu, i u suštini to je bio cilj posete ovog mesta. Brzi voz iz Firence platili smo po osobi 11 evra u jednom pravcu, a karte za ulazak u muzej slavnog Ferarija po 16 evra. Za taj novac videćeš najslavnije, najpoznatije i najnovije modele, zaviriti u istoriju kroz video projekcije, radnu sobu Enca Ferarija i na kraju za one koji se baš, baš razumeju izložbu onoga što čini unutrašnjost ferarija, motore i sl.

Modena je mirno mesto, nema puno ljudi na ulicama u radno vreme, radnje rade dvokratno, pa i nije preterano zanimljiva. Prednost su niže cene u kafićima, ali zbog dvokratnog radnog vremena, moguće je da već u tri popodne zatvore kuhinju, pa se potrudi da ručaš pre toga. Mesto je bogato parkovima, pa može da bude dobar izbor za one koji traže malo mira i vole prirodu.

Istog dana vratili smo se u Firencu, brzim vozom za oko sat i po vremena. A u Firenci, za gradski prevoz, na trafikama karta košta 1,2 evra, a u autobusu 2 okruglo. Izbegavaj taksi, jer smo vožnju od dva, tri km platili 15 evra.

Za sada toliko. Čini mi se da za Italiju nikada nema dovoljno vremena. Ovo je bio samo delić putovanja, koje ću, nadam se, da nastavim u budućnosti.