Od osnivanja Sigurne kuće u Nišu do danas u njoj je boravilo 10 odsto žena starijih od 60 godina, koje su doživele nasilje od svojih najmilijih, od svoje dece.
Sonja Šćekić
FOTO: MIC
“Posebno je teško što stari ljudi o tome ne žele da pričaju, zbog stida i straha. Smatram da treba što više raditi na edukaciji mladih, pričati im što više o očekivanjima starijih, o njihovim potrebama. Zakon koji je 1. juna stupio na snagu odnosi se na sve članove porodice pa i na starije osobe. Od stupanja na snagu tog zakona nismo imali na smeštaju nijednu stariju osobu. Moja preporuka starijim osobama bi bila da čuvaju svoje zdravlje, imovinu, da budu što aktivniji i da održavaju kontakte sa rođacima i prijateljima” kaže direktorka Sigurne kuće u Nišu Sonja Šćekić.
U okviru niškog Doma zdravlja postoji tim za prevenciju i pomoć ženama koje su žrtve nasilja, objašnjava koordinatorka tog tima dr Lucija Hristov Mitić.
FOTO: MIC
“Od 2012. od kada radimo imali smo 109 prijava žena sa iskustvom nasilja. Što se starije populacije tiče, za razliku od porodičnog nasilja gde su mlađe žene žrtve svojih partnera, kod starijih žena imamo vrlo često nasilne žene, zato što su često žene te koje se brinu o tim starijim osobama, bilo da se radi o njihovoj deci bilo da se radi o negovateljicama”.
Na tribini “Zajedno protiv nasilja” koju su u okviru globalne kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” organizovali Medijski istraživački centar i Ženski razvojni centar iz Niša, govorili su stručnjaci iz oblasti psihologije, medicine, sociologije, prava, policije, sudstva i socijalne zaštite.
Komentari (0)