Kada želite da prošetate kroz istoriju, ne morate daleko od Niša. Malča se nalazi na putu rimskih imperatora, a istoimeni vinski podrum svoja premijum vina proizvodi onako kako su ih pravili i Rimljani.
„Amfora je najstariji vinski sud. Neki podaci pokazuju da je 6.000 godina pre Hrista vino prvi put napravljeno kao proizvod u amfori, u Gruziji. Ovakve amfore su Rimljani koristili za dobijanje vina u to vreme. Koliko je nama poznato, Vinski podrum Malča se jedini bavi proizvodnjom vina na ovakav način“, kaže Irena Stevanović Stojković za Megafon.
Novinar, kamera: Sonja Urošević
Montaža: DP
Muzika: Belief – Silent Partner
Beatles Unite – Rachel K Collier
Amfore se prave ručno i po nekoliko meseci. Ovde su stigle iz Gruzije 2012. godine. Trajno su ukopane i svaka ima kapacitet oko 2 tone.
„Tu idu najzdravija zrna grožđa. Grožđe se ne mulja, nego blago nagnječi. Belo vino iz amfore ima poseban ukus, ukus i miris pčelinjeg voska. Kod crvenog vina miris voska se ne oseća jer crvena vina imaju veći procenat tanina u svom sastavu.“
U Malči se nalazi osam amfora – četiri za belo i četiri za crveno vino.
„Belo vino Carica Jelena je od sorte grožđa italijanski rizling. Konstantin Veliki je kupaža kaberne sovinjona i merloa. Premijum vina Vinskog podruma Malča dobila su naziv po Konstantinu Velikom koji je rođen u Nišu, carica Jelena je njegova majka. Misli se na Konstantina koji je priznao hrišćanstvo. Vina iz amfora takođe nose simboliku Hristovog monograma.“
Amfora
Ukus i miris pčelinjeg voska u vinu iz amfora nije slučajan. Naime, amfore se nakon višemesečnog ručnog vajanja, po 10 centimetara dnevno, peku nekoliko dana u pećima. Unutrašnjost onih koje „prežive“ pečenje premazuje se – upravo pčelinjim voskom.
„Amfora se najjednostavnije održava u odnosu na neki drugi vinski sud, recimo, velika drvena bačva u koju se ulazi da bi se oribala ribaćom četkom. A kod amfore, ona se ispire samo vodom, nema potrebe da se riba, niti hemijski tretira, jer prirodan pčelinji vosak je prirodan antiseptik – nema gljivica, nema bakterija. Opšte je poznato da se za zid voska ništa ne lepi“, objašnjava Irena iz Vinskog podruma Malča.
Kako izrada amfora ima svoj, tako i vino iz amfora ima svoj proces nastajanja.
„Nakon 6 meseci pokožica grožđa koja sama ispliva na površinu se ručno ukloni. Čvrsti deo grožđa je na dnu amfore, zajedno sa vinom. Nakon jedne cele godine, vino se pretače na sazrevanje u velike drvene bačve gde provede celu drugu godinu. U trećoj godini, vino se flašira, voskira i kad napuni cele tri godine, onda je spremno za konzumaciju. Pre konzumacije, preporuka je da se vino dekantira. Nije greška piti vino odmah po otvaranju boce, ali su to potpuno dva različita ukusa“, priča nam Irena.
Rimske i druge poslastice
U Vinskom podrumu Malča može da se proba i tradicionalna rimska poslastica, kod nas nazvana recelj.
„Tradicionalna rimska poslastica – kroz istoriju smo to prisvojili kao nešto naše – napravljena je od dva sastojka – šira grožđa i bundeva. Bukvalno se kuva ceo dan da bi se dobila ta konzistencija. Nema šećera.“
Druge đakonije, iz našeg vremena, mogu se probati u restoranu. A razvoj vinske tehnologije, osim u ovom, rimskom delu Podruma Malča, može se videti i kroz preostale tri vinske kuće, preko srednjovekovnog i jugoslovenskog, sve do savremenog načina proizvodnje vina.
*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta “Rimljani na Panteleju” koji je podržala GO Pantelej kroz Konkurs za finansiranje i/ili sufinansiranje programa projekata od javnog interesa u oblasti kulture i istorijskog nasleđa.
Komentari (0)