Ružičasti grad, avio industrija, stadion Munisipal, Antoan de Sent-Egziperi, Svetski kup, Mijat i jedna prečka… grad je Tuluz. Specifičnu boju cigle imaju u Tuluzu, kažu da je ružičasta. Grad na jugu Francuske je kroz svoju istoriju bio predodređen za centar avio industrije, tako je i danas pored Hamburga dom najvećem putničkom avionu na svetu AIRBUSu. Bilo je puno pilota u Tuluzu, jedan od njih je i poznati, gore navedeni pisac Malog Princa. Jedan od najbržih motora u svetu avio industrije je napravljen u Tuluzu, poznati Konkord…. 29. juna 1998. godine, ispalio je svojom desnicom jedan konkord Predrag Mijatović u pravcu Edvina van der Sara, golman je ostao nepovređen, mreža ostala netaknuta, ali zato prečka sigurno ima šta da ispriča i dan danas posle 20 godina, trese se, vibrira, oksidira, ko zna gde je sada, prokleta da je… to će vam reći svaki Jugosloven.
Svetsko prvenstvo 1998. godine je bilo 16. po redu, igralo se na ukupno deset stadiona širom Francuske. Domaćini su bili: stadion Francuske, koji se nalazi u predgrađu Pariza Sen Deniju – na ovom stadionu se igralo i veliko finale. Stadion Velodrom u Marseju, stadion Park Prinčeva u Parizu, stadion Žerlan u Lionu, stadion Feliks Bolaer u Lansu, stadion La Bužuar u Nantu, stadion Munisipal u Tuluzu, stadion Žefroa Gišar u Sent Etijenu, stadion Park Leskur u Bordou i stadion La Moson u Monpeljeu. Prvenstvo je trajalo od 10. juna do 12. jula 1998. godine. Bio je to drugi put da Francuska bude domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu, prvi put su bili domaćini daleke 1938. godine.
Za najboljeg igrača turnira proglašen je brazilac Ronaldo, najbolji strelac je bio Davor Šuker (6 golova), najbolji mladi fudbaler prvenstva je bio Majkl Oven, nagradu Lav Jašin je dobio golman Francuske Fabijan Bartez, nagradu za fer plej su dobili Englezi i Francuzi… najmlađi učesnik je bio Samjuel Eto (17 godina) iz Kameruna, a najstariji Dzim Lejton (39 godina) iz Škotske. Debitanti na Svetskom prvenstvu su bile reprezentacije Hrvatske, Japana, Južne Afrike i Jamajke.
Prekretnica modernog, brzog i lepršavog fudbala… je bila Francuska 1998 godine. Dolazak na scenu nekih novih majstora ove igre, poput Ronalda, Rivalda, Roberta Karlosa, Zidana, Verona, Krespa, Bufona, Stankovića, Čilaverta, Salasa, Bekama itd. Uvedena su nova pravila, prvi put je na Svetskom prvenstvu uvedeno pravilo zlatnog gola, sudijama je rečeno da se svaki prekršaj sa leđa sankcioniše javnom opomenom, sve je bilo spremno za bolji, lepši i moderniji fudbal.
Najbolji strelac u istoriji jugoslovenskog fudbala sa 1.301 postignutim golom, sada nažalost pokojni Slobodan Santrač je kao selektor Jugoslavije u Francusku poveo jak sastav pun iskusnih internacionalaca. Sastav koji je 14. juna 1998. godine u prvom kolu grupne faze dobio reprezentaciju Irana je bio sledeći: Kralj, Mirković, Đorović, Jokanović, Brnović, Jugović, Mijatović, Stojković, Mihajlović, Petrović, Milošević, sa klupe su kasnije u igru ušli Stanković, Ognjenović, Kovačević. Pobedonosni gol je u 73. minutu postigao Siniša Mihajlović iz „slobodnjaka“. Dobro je, tri boda su tri boda, igra nije bila neka, mučili smo se, a sledi nemačka „pancer“ divizija, posle njih slabašna Amerika…. to su bili, sećam se, samo neki od komentara. Iskreno, da smo igrali kao Brazil, opet bi se našao neki pametnjaković koji bi govorio suprotno, šta ćeš, sve je to u našim genima, srpski mentalitet. Da ove priče o mentalitetu nisu prazne, pokazalo se već na sledećoj utakmici. Mijatović za 1:0, Stojković kapiten za 2:0, uz šmekerski proslavljen gol, tipa gledam na sat, ko to kaže da sam mator i da ne mogu da igram…. ali Nemci, da o njihovom mentalitetu pričam, igraju do kraja, dosadni i dosledni panceri, za 6 minuta dolaze do 2:2, Mihajlovićev autogol i Oliver Birof. Golom u 3. minutu Slobodana Komljenovića, savladana je reprezentacija Amerike i zakazan je duel sa moćnom Holandijom 29. juna u Tuluzu.
Pays Bas, Nizozemska, Holandija… kako god se zvala ova ravna zemlja, imala je fenomenalne igrače. Nosioci igre su bili braća de Bur, Seedorf, Davids, Klajvert, Bergkamp, selektor je bio fenomenalni Gus Hidink. „Loptu sa svoje polovine šalje Frank de Bur, Bergkamp spretniji i jači u duelu sa Mirkovićem, slabašan šut nedovoljno skoncentrisani Kralj i „lale“ vode sa 1:0, igrao se 38. minut.“ Početak drugog dela je doneo nešto otvoreniju igru naših. Pomalo zbunjeni Holanđani, po principu – imamo ih, prave jeftine greške u odbrani i Jugoslavija golom iz „prekida“ dolazi do 1:1, strelac na asistenciju Stojkovića je bio opet Slobodan Komljenović. Nesmotren potez Japa Stama i oštro oko sudije Garsije Arande donose Jugoslaviji priliku za preokret, Mijatović…. ma, ostalo svi već dobro znate. Edgar Davids je u 92. minutu utakmice sebi i svojim saigračima obezbedio plasman u četvrtfinale i duel sa Argentinom. Holandija – Jugoslavija 2:1.
Najprijatnja iznenađenja na Svetskom prvenstvu su bile reprezentacije Nigerije, koja je uspela da u svojoj grupi porazi moćnu Španiju, tako da Španija nije prošla ni grupu; onda reprezentacija Danske i naše „drage“ komšije Hrvatska. Branioci titule Brazilci su krenuli samouvereno, u grupi su pobeđeni Škoti i Marokanci, dok je u nebitnoj utakmici Brazil bio porazen od Norveške. U osmini finala južnoamerički duel i više nego lagana pobeda Brazila, dva puta Sezar Sampaio i još dva „fenomeno“ Ronaldo, strelac za Čile je bio Marselo Salas. Koliko su tri lagane utakmice i tri lagane pobede imali u grupi domaćini svetskog kupa Francuzi, toliko se sve okrenulo u tom smislu kada je došlo do nokaut runde. Sećam se, kao juče, stadion Feliks Bolaer u Lansu, sunce prži, velika vrućina i borba do poslednje kapi znoja. Legenda je bila na golu Paragvaja, bar sam ga ja tako doživljavao, tokom celog meča je ljubio neku svoju amajliju i nadao se najboljem. Branio je odlično, ušlo se u produžetke, osećalo se u vazduhu da je na pomolu senzacija i da, ako dođe do penala, Francuzi nemaju šanse. Onda lopta sa desne u srce šestnaesterca, mislim da je Trezege spušta glavom za Lorana Blana, koji sa nekih 7-8 metara ne greši, moje želje i snovi miliona Paragvajaca odlaze u nepovrat. Golom u 114. minutu Francuska zakazuje megdan sa Italijom. Sam ulog na tom meču je bio razlog zbog kog je ova utakmica završena bez pogodaka i bez pobednika u regularnih 120 minuta, dovoljno je reći da di Bjađo u penal seriji šalje loptu na prečku i Francuzi idu u polufinale, treće prvenstvo za redom gde „azuri“ posle lošijeg izvođenja penala, ostaju kratkih rukava. Brazilci u četvrtfinalu nekako dobijaju odličnu Dansku na ovom Svetskom prvenstvu sa 3:2 i u polufinalu čekaju jugoslovenske dželate Holandiju. Polufinala su zakazana, Brazil – Holandija i Francuska – Hrvatska. Nisu se slučajno Hrvati plasirali u polufinale, u grupi su lagano savladali Jamajku i Japan i izgubili od Argentine. U osmini finala je poražena Rumunija, da bi se najbolja partija na turniru sačuvala za velike Nemce. Hrvatska je „razbila“ pancere na Žerlanu sa 3:0, golove su dali Jarni, Vlaović i Šuker. Normalno je da euforija posle takve igre traje i da mnogi veruju da Hrvatska može i do finala, preko domaćina Francuske… ali tako ne misli i Lilian. Brazil je nakon penala i fenomenalnog Tafarela uspeo da ostavi Holanđane bez finala, u regularnom delu meča je bilo 1:1, strelci su bili Ronaldo za Brazil i Klajvert za Holandiju. Tafarel je „skinuo“ penale Filipu Kokuu i Ronaldu de Buru. Počinje drugo poluvreme na stadionu Francuska, lopta je kod Šukera i Hrvati vode…. strah i jeza se širila stadionom ta 2 minuta i onda oduševljenje, Lilian Tiram poravnava rezultat, samo jedan minut su Hrvati uspeli da sačuvaju prednost, možda je zbog mentaliteta. Igrao se 70. minut kada je isti igrač Francuske, desni bek, jedan od najboljih na toj poziciji, postigao i drugi gol na meču i poslao svoju reprezentaciju u finale. Čovek koji je rođen u gradu Poant a Pitr, na ostrvu Gvadalupe, koji je bio francuski prekomorski departman u malim Antilima, je u polufinalu Svetskog prvenstva postigao jedina dva gola za svoju reprezentaciju u svojoj karijeri, ja bih rekao da se baš zbog toga i rodio, inače je za Francusku odigrao 142 utakmice. Pre samog početka finala došlo je i do najveće misterije na tom Svetskom prvenstvu. Iz tabora Brazila je stigla informacija da je njihov najbolji igrač (Ronaldo) pod znakom pitanja za finalnu utakmicu. Zvanične informacije su da je Ronaldo imao jake grčeve i verovatno trovanje hranom, zbog kojih je bio bez svesti neka 3-4 minuta, naravno da se u redove Brazilaca uvukla teorija zavere i da su počele priče o namernom trovanju njihovog najboljeg igrača. Ipak je više verovatno da je u pitanju bila važnost utakmice i preveliki stres za tada mladog (22 godine) Brazilca. U svetskom fudbalskom muzeju u Cirihu se nalaze čuveni papiri sa startnim postavama pre finala 1998. godine, na jednom se Ronaldo nalazi u sastavu, dok je na drugom izostavljen. Očigledno da branioci titule nisu uspeli da se oporave od situacije koja je zadesila njihovog ponajboljeg fudbalera, tako da su domaćini, uz sjajnu partiju Zinedina Zidana (postigao dva pogotka) savladali Brazil sa ubedljivih 3:0, treći gol za trikolore je dao Emanuel Peti. Francuska je prvi put u istoriji postala prvak sveta u fudbalu. Kako je branila osvojenu zlatnu boginju u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine, čitaćete u Vol. 4.
Milan Veljković
MILAN VELJKOVIĆ
Strastveni ljubitelj i poznavalac sporta! Veliki poštovalac lika i dela the Doktora i princa Rima.
Super kao i uvek!!!