Sigurno da ovaj tekst nema veze sa Saramagom i sigurno da se odnosi samo na lično iskustvo, izražava subjektivni stav i nije mu namera da bilo koga uvredi.
Za ovih mesec dana od porođaja trudila sam se da “ne zaboravim” na trudnoću. Dva su razloga za to. Prvi: to je ogromno iskustvo koje donekle promeni čoveka i ne vidim što bih sve zaboravila. Drugi – volela bih da razbijem predrasude o tome da o trudnoći isključivo mora da se govori kao o lepom stanju. Ukoliko se izjasnite drugačije, sasvim je moguće, ako ne i pravilo, da će vas sagovornik gledati s negodovanjem, nepoverenjem i blagim prekorom.
Baš malopre sam konstatovala sa drugaricom da je kod nas sramota reći da se ne osećate dobro. A kamoli da to izgovorite dok ste u tzv. blagoslovenom stanju. Mislim da je suvišno, ali ipak ću napisati – neprijatnosti tokom drugog stanja, problemi i bol nikako ne mogu da utiču na količinu ljubavi prema detetu koja je nemerljiva i tokom trudnoće, a posle porođaja iz dana u dan raste toliko da sam jednom pitala “ne znam kako možeš da gledaš u bilo šta drugo osim u svoju bebu od trenutka kada se porodiš”. 🙂
Što me pitaš kako sam kada već znaš?
Gotovo da nema osobe koja vas tokom trudnoće neće pitati kako ste. A fascinantno je to što većina ima odgovor na vaš odgovor ma kakav on bio. Ako kažete “ne živi mi se od mučnina” sledi “sve ćeš to da zaboraviš”. “Brinem se, strašno me boli”, očekujte istu utešnu rečenicu.
Možda nije za poređenje, ali to je skoro barabar sa reakcijom “ne nerviraj se” kada vam neko prepriča događaj koji ga je nepovratno izveo iz takta.
Jedno je sigurno i ne odnosi se samo na trudnoću – ljudi najčešće ispred svega stavljaju sopstvena očekivanja, zaborave da “uđu u tuđe cipele” bar na kratko i dogodi se da zaborave na osećajnost i pristojnost. Pa su tako očekivanja skoro svih (po pravilu ne tako bliskih ljudi) dok ste u drugom stanju da blistate, plešete i ne osećate se loše.
Jer kakva ste to buduća majka ako se žalite na izazove trudnoće?
A evo mojih:
– Mučnina i povraćanje 24 sata dnevno mesecima;
– Gubitak težine;
– Krvarenje;
– Svakodnevne injekcije (meni lično najlakše palo);
– Umor;
– Mirovanje (neizlaženje iz kuće);
– Strah od korone;
– Strah od neizvesnog (briga za bebino i svoje zdravlje);
– Hormoni;
– Kriza identiteta;
– Gorušica;
– Nesanica;
– Bol u svakom delu tela;
– Pregledi, analize, priprema itd.
Ovo je uopšten (čitaj kraći) spisak situacija i stanja koja su me pratila kroz celu trudnoću. Nije detaljan opis (to bih zadržala za sebe), ali i više je nego dovoljno da potkrepi tvrdnju da mi trudnoća nije bila san. Naprotiv. Možda sam grešila što sam i tokom trudnoće vrlo otvoreno pričala (kada bi me pitali) o tome da su mi creva neprekidno u grlu i da se osećam grozno.
Jednostavno, ništa ja tu lepo nisam videla. I ako mene pitate, stvarno nema ništa loše u tome da kažete: nisam dobro. Čak i ako je problem nešto banalno za vaš pojam, to ne menja činjenicu da se zbog nečega osećate loše.
Možete i da prećutite i poštedite sebe društveno prihvatljivih komentara i ocena. Ja nisam i neretko sam govorila: ništa ja tu lepo ne vidim. Osim krajnjeg cilja, ali to se, valjda, podrazumeva. Konstatacija “trudna sam i nije mi dobro”, ako pitate mene, nije nikakvo skrnavljenje, neobičnost, slabost, vređanje drugih. Jednostavno je tako. Ko neće da čuje tako nešto, nemoj ni da pita.
Ali ima istine u tome da kada prođe, ako ste skloni humoru, iskarikiraćete svaki proživljeni trenutak. Doduše, mene “duboki smisao za humor” (čitaj crni) nije nikada napustio i preporučujem svakom ko mora da sedi kući većinu svoje trudnoće da ga rabi nemilosrdno. 🙂
O porođaju
Svakome bih poželela iskustvo kao moje. Bilo je brzo. 🙂
U moru saveta koje sam dobila, od majke su stigla dva koje sam poslušala i koji su radili. Prvi: Ideš da bi se što pre vratila, misli stalno na to. Drugi: Slušaj pažljivo doktore i samo radi šta ti govore. I stvarno, retko slušam pažljivo, ali nikada nisam bila tako posvećena sagovornicima kao na porođaju. 🙂
Mogu još ovo da dodam. Možda nećete da zaboravite trudnoću i njene hirove, ali tvrdim, zaboravićete svaku neprospavanu noć odmah posle neprospavane noći sa svojim detetom. I dok ovo pišem, nisam spavala, čini se, nikada od porođaja. I nema srećnijeg čoveka od mene.
Jovana Đorđević
Majka, prijatelj, sestra, sanjar, diplomirani novinar.
Komentari (0)