“Prvi put sam podigao palac nekako u ovo vreme, proleće ’71. godine”, kaže Dragan Aranđelović Arči koji ove godine slavi pola veka aktivnog stopiranja. Poslednji put stopiranjem je otišao u Bjelovar na koncert Klape Intrade. A u 2020. godini planirani put stopom do Budimpešte na koncert Pearl Jama sprečila je korona. Ali to ne znači da nakon pandemije neće nastaviti.

“Ja za ovih 50 godina stopiranja zaista, ali zaista, nikada nisam doživeo ništa ružno.”

Do sledeće avanture, svoje najinteresantnije priče je zabeležio i stavio “između korica” – u knjigu Kako sam autostopom stigao do Ginisa.

Novinar, kamera, montaža: Sonja Urošević
Muzika: Imagine – John Lennon, The Beacon – Zachariah Hickman

“Do Ginisa sam stigao posrednim putem, naravno.”

Sada već daleke 1986. godine sa kumom Nešom Tančićem vraćao se iz Holandije. Ispostaviće se da su tada postali gosti broj 6235 i 6236 Ditera Veša koji je kasnije ušao u Ginisovu knjigu rekorda sa oko 10.000 prevezenih stopera.

stopiranjem do ginisa dragan aranđelović arči
Foto – Megafon

“Ja nisam mogao da verujem da postoji takva kategorija. Mi smo odlepili od sreće, nas dvojica. Ta magija stopiranja, nešto što mi toliko volimo, što nam je hobi… Mi doživljavamo da nam stane čovek koji je, ‘ajde da kažem, specijalista za to.”

I Ara je svojevrsni specijalista. Bio je na više od 250 velikih koncerata. Stopirajući je obišao skoro celu Evropu. Ali želju da stopira u Americi morao je da ostvari improvizujući, jer mu je kum Zoka rekao da to tamo ne postoji osim na filmu.

“Moj kum je stanovao, imao je kuću, veliko dvorište koje izlazi na ulicu. Onda smo mi pošli na koncert Santane. I do raskrsnice neke tamo, pedesetak, sto metara ja sam otišao, podigao sam palac i on mi je stao. Ja sam auto-stopom otišao na koncert i stopirao sam Amerikom”, priča uz osmeh.

Stopiranje kao način života

Jednom prilikom stopiranjem je od Zagreba do Niša sa tri vozila stigao za 5 sati. Ne voli kada ga dugo vozi jedna osoba. Tako je ’82. krenuo sa istim kumom na koncert Rolling Stonesa u Beču. Posle 5 minuta stao je srebrni mercedes koji je išao upravo u Beč.

“Ali, ja sam rekao kumu – kume, ovo je bezveze. Ovo ti je otprilike kao da smo seli u autobus, samo džabe. ‘Ajde mi lepo da izađemo negde na pola puta i ko ljudi, da nam bude lepo, uzbudljivo.”

stopiranjem do ginisa dragan aranđelović arči
Foto – Megafon

Izašli su kod Slavonskog broda pod izgovorom da čekaju drugare. Bilo je i situacija kada prosto niko nije hteo da stane. A bilo je i situacija kada su mu nudili novac.

“Stopiram kroz Nemačku, završavamo vožnju i čovek vadi 20 evra i daje mi. Zašto, u čemu je, rekoh, štos? Pa da imate kao za kartu, za autobusku kartu. I ja vadim novčanik, pokažem mu keš, pokažem mu plastiku – pa ja imam, rekoh novac. Pa što putujete stopom? Pa zato što mi je to merak.”

Stopiranje ne meri kilometrima, već sklopljenim prijateljstvima. Mnogo puta prespavao je kod onih koji su ga vozili. Ali isto tako i primao stopere u svoj dom.

“Ako se samo jedan čitalac povuče da krene da stopira i to mu pređe onako u krv, u filozofiju njegovog budućeg života, mislim da sam onda uspeo sa ovom knjigom.”

Kako do knjige?

Ukupno 18 priča među kojima su i ove o kojima smo razgovarali sa Arom, nalaze se u knjizi Kako sam autostopom stigao do Ginisa. Ovu knjigu u izdanju DELI – Prostora za kreativno delovanje možete podržati i nabaviti na sajtu donacije.rs.

“Podržite nas, izaberite model podrške (knjiga, majica, večera sa autorom, putovanje sa promotivnim timom ili generalno sponzorstvo multimedijalnog izdanja knige) koji vam odgovara. Pridružite se našoj inicijativi i doprinesite tome da ova neobična kolekcija autobiografskih putopisnih priča o pola veka autostopa Dragana Aranđelovića Arčija ugleda svetlost dana”, poručuju iz Delija.