Obično se očekuje da muškarac startuje devojku, ali ovaj tekst se ne odnosi samo na njihove zavodničke moći nego i na to kako smo mi uspevale da ostavimo sagovornika nemim.

Ali, kako dolikuje, da otvorimo seksipilom jačeg pola ovo poglavlje. Da smo malo načitaniji, znali bismo da je u Antičkoj Grčkoj krava imala posebno mesto, pogotovo kada se radilo o ženskoj lepoti. Pa ste imali kravooku Helenu ili Heru, kako su ih zvali zbog lepote očiju. Iz tog ugla, smisao je neupitan, ali iz ugla devojke koja viče „Živeli!“ s drugaricama, tada u Simfonijskom i dobije pitanje: „Da li si znala da imaš oči kao krava? Jesi pogledala nekad kravu u oči? Krava ima mnogo lepe oči.“ Sve što ti preostaje da prizoveš u sećanje kravlju glavu i onako skromno kažeš – „Hvala na komplimentu“, jer drugarice  nemilosrdno počinju da ti zagleđuju oči i veče se pretvara u životinjski izlazak, u svakom smislu. Sutra me pitala da li ima oči kao krava. Kad malo bolje razmislim, jeste malo neočekivan start, ali bar si dobio priču za svaku priluku.

Ako uzmemo u obzir koliko smo se udaljili kao ljudska bića, a pretvorili se u grupisane uživaoce zabave, potpuno je opravdan postupak moje drugarice nedavno, koji je izgledao kao milovanje nepoznatog čoveka po kosi. Istina je da nije samo tako izgledalo, desilo se da mu, eto, spontano pomazi glavu. To je običaj u obrnutom slučaju, ali ovo je napravljen izuzetak koji nije izazvao bog zna kakvu reakciju. Da je duže trajalo verovatno bi delovali kao poznanici. Ovako samo čovek ostao pročešljan kroz kosu i moja nemogućnost da dočaram njegov pogled, jer ništa nije slutilo na takav start, koji bi sledeći put mogao da se primeni na bradu.

Ali nije ovo ništa od misterije, ovo je bio samo iskonski nagon. Prava misterija je kad mi je pre 845785775674… godina prišao lik sa rečenicom: „Izvini, je l’ ti možda radiš u butiku?“ Kaže on, bez da želim da te uvredim, samo tako mi izgledaš. Ja barem, nisam mogla da se ne zapitam kako to izgledam. Kaže „tvoja suknja“, naglasiću ovom prilikom – od zmijske kože, „asocira na tako nešto“. I šta ti preostaje u takvoj situaciji nego da zavrneš vrat kао čovek unesrećen promajom ili iz ramena desnom rukom, u mom slučaju, objasniš kako trenutno radiš na tome da te izbace iz lokala. „Klinika“ je to bila, mislim, i jedna od najvećih simpatija u mom životu, jer samopoštovanje nije uvek na najzavidnijem nivou 🙂

Evo, polako razvezujemo mrežu oko koje je uvek aktuelna tema – zbog čega niko nikom ne prilazi?

Slučaj najsamouverenijeg krojača na svetu. Zvaćemo ga tako. „Na ćošku“, drugaričino dupe na izvol’te pogledima celom Kazandžijskom. Utom: „Izvini, jesi tesnila te farmerice možda?“ Razvrće se devojka, gleda nogavice, zadiže jednu pa drugu nogu, proverava šlic… sve sa ciljem da na nađe krojačku manu. Međutim, ne. Stidljivo odgovara – ovakve su kupljene koliko se sećam, zašto, jel fali nešto… „Pa toliko ti dobro stoje da je nemoguće da su tako fabrički urađene“. Gde, kako, odakle naviru takvi unapred smišljeni dijalozi od kojih za šankera ostane samo – suni ili naspi 🙂

„Scena“, isto pre 548455748574357… godina. Probija se drugarica do WC-a, sve je krcato, prst pred okom se ne vidi, pluća siva, sve normalno. Vraća se, znatiželnog, inspirisanog pogleda, ali muzika je preglasna da bismo mogle da komentarišemo proboj do WC-a i nazad. Ispostaviće se da je, u mimohodu, što bi Radovan rekao,  zaustavlja muškarac prijatnog izgleda, ozaren pojavom žene kojoj se žuri i već je počela da otkopčava farmerice: „Tvoj izgled, tvoj stajling, način na koji ti to nosiš, kao sa modne piste.. Kako ti se samo dobro slaže karmin uz sandale!“. Čekaj, čekaj. Sandale je izgazila gospoda i svakojaka nacija, a karmin bi u onoj tami mogao da registruje još Iv Sen Loran (da je među nama). Svi će odmah da kažu da je čovek bio gej, ali ja ostavljam prostora za sumnju, jer nasrtaji nisu bili suptilni kao maženje kose s početka priče.

I znate one trenutke kada vam je samopouzdanje na nivou čoveka koji je dobio Nobelovu nagradu za mir? Ne dozvolite prijateljima da vas ubede da vam se osećaj podudara sa realnošću. Najčešće to rade iz zadnjih namera i ne bi li vas osramotili, jer su to vaši najbliži prijatelji i od njih se to maltene očekuje. „Scena“ ponovo. Sedim, grizem cevčicu na nagovor prijatelja, dok mi lice izgleda kao da imam blaži facijalis (ženski zavodnički pogled vrlo često tako izgleda). Tražim upaljač od momka do sebe ne bih li zapalila cigaretu i vrcavo valjda konstatujem: „Nemoj da me razočaraš, nisi valjda sa njom“, pokazujem na rendom devojku koja izgleda kao da je tu skroz slučajno. Džentlmen sa upaljačem: „U stvari jesam, to mi je koleginica, došli smo sa proslave firme. A i oženjen sam, tako da..“ Jao, Radovane, sam si sebi najveći krivac, Radovane… “sada si jadan čemeran i upadljivo glup“, da citiramo još jednom Radmilovića.

Tekst je trebalo da nastane kao spisak najvećih start-promašaja. Sada kada pogledam, svakom savetujem da iskoristi vikend da proba jedan od ovih bisera. Nižu se, prođoše godine, a meni se niz još ne prekida 🙂


JOVANA ĐORĐEVIĆ

Prijatelj, sestra, sanjar, diplomirani novinar.