Šangaj iz ugla jedne Nišlijke

Ivana Rodić odabrala je da ode u Šangaj, jer tamo ima prijatelje iz Niša koji su je dočekali i obezbedili smeštaj dok se ne snađe. Kaže da bi joj boravak u Kini bez njihove pomoći i smernica, verovatno bio jako težak.

“Inače, nama nije potrebna viza za Kinu i možemo da ostanemo 30 dana regularno. A za duži ostanak postoje biznis vize, studentske vize itd. Za šta treba uvek dobro da se raspita, jer se greške i propusti ovde vrlo brzo ispravljaju. Te tako, početkom svake godine, stupaju na snagu novi zakoni i jako je važno dobro se informisati.”

Kaže da je generalno u Kini moto “bolje sprečiti nego lečiti”.

“Mnogoljudna su zemlja i možda je to zaista neophodno da bi sve valjano funkcionisalo… a funkcioniše.”

Ivana je primetila da svaki treći Kinez ne puši, kako kaže, prema njenoj slobodnoj proceni. Dozvoljena je samo konzumacija alkohola i cigareta.

“Za kockanje se ide u Makao, tamo su legalizovali kocku. U ostalim delovima Kine – kocka, narkotici, kao i proricanje sudbine vode direktno u zatvor.”

Kvartovi su u Kini zaštićeni ogradama, a svuda ima i čuvara i kamera.

“E sad, možda će to nekoga da podseti na Orvela, ali ja samo mogu da kažem da se ovde osećam jako sigurno. Jer ako se ispravno ponašaš onda ti to samo daje sigurnost, ali ako eksperimentišeš to može samo da pojača paranoju…”

Trenutno je najviše oduševljava arhitektura.

Prevoz i tehnologija

Ivanu smo pitali kako je najbolje kretati se kroz Šangaj i Kinu.

“Drumski saobraćaj je totalna konfuzija, iako su putevi odlični, jer se masovno voze skuteri za koje nije potrebna vozačka. Ali metro je perfektno organizovan (prosto je nemoguće ne snaći se), brz je, čist i jeftin. I opet moram da naglasim – siguran. U metro ne možete da uđete dok ne prođete obezbeđenje i skener, a zatim čekirate kartu. Znači nema šverca! Pa ne bi oni stigli ovde gde su, da su se švercovali… 🙂 “

Smart telefoni i aplikacije u Kini čine sastavni, neizostavni deo života, objašnjava Ivana. Telefonom, naravno, komunicirate, ali i plaćate namirnice, račune, prevoz, usluge, otključavate ulaz u zgradu, čekirate dolazak na posao, vršite transakcije… apsolutno sve.

“Smart telefoni i aplikacije omogućavaju transakcije i kupovinu koja ne uključuje banke. Ovo bukvalno znači da bilo ko može da proda šta hoće i kupi šta hoće bez ikakve provizije, kontrole, pravdanja sredstava… U iznosu do 5.000 juana. I to ovde savršeno ima smisla, jer su zaista mnogoljudna nacija!”

Porodica

“Inače, na ulici vidiš i puno dece i puno mladih i puno starih ljudi. Svi imaju roditelje i babe i dede. Što mislim da smanjuje mogućnost da mlađe generacije zastrane… Krenu pogrešnim putem. Starijim ljudima se ukazuje veliko poštovanje, mada i generalno svi su uvek jako pristojni. I u ponašanju i u odevanju, na ulici se ne viđa promiskuitet. Fascinantno je da toga u ovako velikom gradu nema.”

Svaki član porodice u Kini ima svoje obaveze, objašnjava nam Ivana.

“Deca vec sa 2-3 godine kreću u razne školice – engleskog, muzike, umetnosti… Školarci već tvrdo uče i svaki minut im je isplaniran. Inače, Kinezi su, ja bih rekla, jako ambiciozan narod. Mladi već rade, ili i rade i studiraju. Ljudi srednjih godina, ako već ne vode svoj posao, što je ovde uglavnom slučaj, onda su na radnim mestima gde je njihov kapacitet maksimalno iskorišćen. A bakice i dekice čuvaju unuke i to je njihova primarna obaveza. Inače, i u gradskoj čistoći mogu da rade samo bake i deke. Mada bi ja njihovu gradsku čistoću pre nazvala vrtlarstvom, pa i ima smisla da to rade stariji, strpljiviji građani.”

Kineska hrana

Ivana kaže da joj nije bilo teško da se navikne na njihovu kuhinju. Još u Nišu je pila mlaku vodu, kombuhu, jela zmije, puževe, klice…

“Ono što mislim da će našim ljudima da smeta jesu korijander i anis, Kinezi ih stavljaju gotovo svuda. Ali tu su zato tajlandski, koreanski i japanski restorani sa hranom koja će možda više da prija ljudima s našeg podneblja. A, naravno, u svakom tržnom centru ima Mekdonaldsa, KFC-a, Burger King-a, Costa Coffee-a i svih tih zapadnjačkih stvari.”

Naglašava da je interesantna kineska ulična hrana, samo mora da se naglasi da bude dobro pečeno.

“Ono što je blisko ljudskoj prirodi ovde se smatra potpuno normalnim. Pa ćete tako da čujete ljude da glasno podriguju, puštaju gasove… i pljuju na ulici. Poseban se značaj daje mljackanju.”

Kung Fu Cha

Čajem se dočekuju gosti, koristi se za iskazivanje poštovanja, ili ako nemamo prave reči, a zelimo da se izvinimo. Objašnjava nam Ivana uz fotografije iz najveće tržnice čajeva u Šangaju.

“Degustirali smo 6 različitih čajeva dobijenih od iste biljke. Razlika je u obradi. Da li su listovi samo sušeni, da li su sušeni na visokim, niskim temperaturama, da li su prženi itd. Inače, taj dug ritual pripreme čaja se naziva Kung Fu Cha. Kung Fu je vreme, a Cha je čaj.”