Jana Nikolić ima 21 godinu i studira veterinu. Uz to, činjenica da jaše konje od svoje desete godine, prosto nameće kao logičan izbor to što i volontira kako bi pomagala životinjama. Jana je volonterka čuvenog niškog Udruženja Zoo Planet koje se nalazi u selu Kamenica. Volonteri Zoo Planeta spasili nebrojene životinje, ali i Nišlije od „nepozvanih gostiju“ u vidu, recimo, zmija.

Jana je u Zoo Planet prvo kao mlađa dolazila kako bi posećivala kobilu iz svog jahačkog kluba koja je poklonjena Zoo Planetu. A 2016. godine, na Instagramu je videla drugaricu sa njoj nepoznatim konjima koje je želela što pre da upozna. To su bili konji upravo iz ovog Udruženja. Došla je da ih vidi i tu i ostala do danas.

„U prvim mesecima i godinama volontiranja, ja sam izjahivala konje, radila sa njima… Ali uz to sam dosta zavolela spašavanje životinja, brigu onjima i njihovu negu. Hranimo životinje, održavamo im prostor, boksove, kaveze i sve ostalo gde su smeštene, pomažemo u lečenju veterinarima i veterinarskim tehničarima“, objašnjava Jana za Megafon.

zoo planetu
Foto – Sonja Urošević

Uz ove poslove, volonteri Zoo Planeta dočekuju i goste, pričaju im o životinjama koje su tu, njihove životne priče i informacije u samom Udruženju.

„Sad kako sam starija i sve više iskustva imam sa konjima, počela sam da više radim taj konjarski deo ponovo, gde učim mlade konje, socijalizujem konje, radim sa volonterima na učenju oko konja, brige oko konja, jahanju i radim sada i časove jahanja, terenska jahanja i sve što se tiče tih propratnih stvari što nudimo u Zoo Planetu.“

Volontera u Zoo Planetu ima mnogo, ali aktivnih, koji dolaze svakodnevno ili već po dogovorenom redosledu i smenama je dvadesetak, kaže Jana.

„Zbog fakulteta nisam u Nišu cele godine. Kada sam u Nišu, više sam u Zoo Planetu nego što sam kod kuće.“

Zašto volontirati?

Volonteri su uglavnom uzrasta od 14 do 35 godina. A na pitanje zašto volontirati, Jana odgovara da je osečaj kada spasite životinju neverovatan.

„U suštini, meni je puno srce, napuni mi se duša dobrom energijom, jer takva mi je priroda da uživam u tome da pomažem nekome, i ljudima, a kamoli životinjama. Odrasla sam sa životinjama i samo to spašavanje, nega, briga… to sve meni pričinjava jako veliko zadovoljstvo. Tako da je fenomenalan osećaj kada vidite, na primer, da ste spasili  neku životinju bukvalno od smrti, bila je povređena ili nešto slično. I onda nakon mesec, dva, tri, u zavisnosti koliko dugo traje oporavak, pustite tu životinju zdravu nazad u prirodu. Imate osećaj kao kad vam dete odraste pa ga pustite u svet“, objašnjava Jana kroz smeh. I seća se kako je bila vrlo introvertna kada je došla u Zoo Planet i kako je starijim volonterima bio glavni cilj da joj u toku dana izvuku pet izgovorenih reči. A sada je, upravo zahvaljujući iskustvu u Zoo Planetu, potpuno drugačija.

„Tako da, kroz volontiranje unapredite sebe, sve te neke svoje kvalitete što se tiče komunikacije između ljudi, ali i komunikacije između životinja i ljudi. Sa druge strane, upoznala sam neverovatne osobe. Ostvarite neverovatne kontakte, što iz inostranstva, što iz svoje države za koje ne znate kada će da vam zatrebaju, ali i ogromna prijateljstva možete da ostvarite. Meni su na primer i sada mnogo bolji prijatelji ljudi koje sam upoznala u Zoo Planetu, nego recimo ljudi koje sam upoznala u srednjoj ili osnovnoj školi. Pozitivna energija, to je takođe jedan od glavnih razloga zašto treba volontirati.  A sa neke treće strane unapredite sebe i kada je reč o raznim poslovima, naučite svašta da radite kroz volonterizam. Zabava, dobro društvo, dobra energija, uvek smo svi pozitivni.“

Očekivane i neočekivane životinje u Zoo Planetu

A kako i ne biti pozitivan kada si okružen u svakom trenutku sa preko 100 različitih životinja. Iako se broj svakodnevno menja jer neke dolaze, a neke odlaze, u Zoo Planetu ima svačega. Od ovce, konja, koza, magaraca, svinja, preko srndaća, ukrasnih i divljih ptica, do zečeva, činčile, afričkog tvora, čileanske veverice, vodene kornjače, pa i zmija.

„Meni su miljenici svi konji, naravno. Što se tiče divljih životinja, miljenik mi je naš srndać Radovan, kome sam ja bila mama. Koga smo ja i par drugih volontera hranili na flašicu svaka dva, tri sata kada je bio baš bebac, jer je ostao bez mame.“

zoo planetu
Foto – Zoo Planet

Sa životinjama, kaže, nikada nije dosadno.

„Imali smo jednom priliku da je neki kamion iz Turske došao i neka čaplja je nađena unutra. Kako je nisu primetili da je ušla u taj kamion sa svom onom robom, ne znam. Ali baš je čudna pica. I pročitali smo da je zapravo ta ptica kod njih veoma ugrožena, a kod nas uopšte ne postoji. Tako da, razne životinjice možete da sretnete u Zoo Planetu.“

zoo planetu
Foto – Nenad Malaga

*Ovaj tekst nastao je u okviru projekta I ja sam volonter koji je podržala GO Pantelej na Konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2020. godini.