Ako ste roditelji gejmera, ili ako ste gejmer, igranje igrica često može da bude razlog svađa, rasprava i jednostavno kamen spoticanja u vašem međusobnom odnosu. Dizajnerka igrica Milica Crkvenjakov i sama igra igre celog života. Zato je odlučila da svojim primerom i iskustvima približi igre roditeljima i roditelje igrama. Kaže da joj nije cilj da govori ljudima kako da vaspitavaju decu. Već je cilj da pomogne da prebrode jaz između roditelja i sveta igara.

roditelji gejmera ilica crkvenjakov

Milica Crkvenjakov – Foto – Privatna arhiva

“Generalno mišljenje o gejmingu u Srbiji je dosta negativno. Ljudi veruju stereotipima koje pročitaju u novinama od ljudi koji nemaju nikakve veze sa tematikom i prirodno je da se plaše za svoju decu. Ali deca igraju igre i nastaviće da ih igraju – mi ih ne možemo sprečiti. Ali ih možemo usmeriti. Umesto da budu prepušteni sami sebi i preplavljenom tržištu, treba da imaju staratelje uz sebe da im pomognu da nađu prave igre i izvuku najbolje stvari iz igara. Znam da je moguće pošto sam takav odnos ja imala sa svojim roditeljima ceo život. A takođe sam viđala kod svojih saigrača čiji roditelji nisu imali dobar stav prema gejmingu koliko je to narušilo njihovu vezu. Edukacijom o gejmingu svima može da bude bolje”, objašnjava Milica.

Na blogu Roditelji gejmera, Milica nudi korisne savete i objašnjava roditeljima kako gejmeri razmišljaju. Nudi odgovore na pitanja  – zašto neke igrice ne mogu da se pauziraju ili u čemu je čar gledati druge kako igraju igre. Ovaj blog namenjen je – kako roditeljima, koji žele više da saznaju o igrama. Tako i gejmerima kojima treba pomoć da objasne svojim roditeljima da im se neće desiti ništa loše.

“Roditelji se često plaše da se njihovom detetu ne desi nešto što su pročitali da se desilo nekom drugom detetu u svetu, na primer da su umrli od preteranog igranja igrica (što se nikada nije desilo). Takođe misle da vreme koje deca provode sa igrama može “bolje iskoristiti”. To drugo je samo stvar neinformisanosti o tome koje sve benefite mogu deca da dobiju od video igara. Što se tiče prvog, mnogi vole da okrivljuju igre za svašta. Ali ako je neko dete sedelo 38 sati pred kompjuterom i igralo igre, gde je za to vreme bio roditelj? Bukvalno u svakoj priči o tome da se nešto loše desilo detetu od preteranog vremena za računarom – roditelji ne postoje i nikad nisu oni krivi nego igre. Kada shvatimo da se deci koja imaju normalnu roditeljsku pažnju i odrastaju u zdravom okruženju ovakve stvari ne dešavaju, onda se pritisak spusti i otvoreniji smo da prihvatimo dobre strane gejminga”, kaže Milica.

Ona u okviru projekta Roditelji gejmera drži i radionice kako bi i lično, uz razgovor mogla da prenese što više pravih informacija. Radionice su uglavnom u IT organizacijama. Iako bi, kako kaže, bilo idealno da se održavaju u školama.

“Zato uvek preporučujem roditeljima da pitaju svoju školu da me pozovu, tu je zapravo ciljna grupa sa kojom želim da radim. Uglavnom ljudi koji se već zanimaju za IT imaju dobru sliku o gejmingu. Trudim se da na radionicama održavam balans između realne brige roditelja i stvarnih činjenica o gejmingu. Naravno da nije sve bajno, ali nije ni blizu onoga što mnogi roditelji zamišljaju. Radimo zajedno vežbice i razgovaramo o gejmingu. Moj jedini cilj je da prenesem što više pravih informacija.”

5 najvažnijih saveta sa bloga Roditelji gejmera:
  1. Tržište video igara je već jako dugo prezasićeno, što znači dve stvari. Prvo, postoji bukvalno bilo kakva igrica koju zamislite. Dakle, ako nećete da vaša deca igraju nasilne igre, postoje milioni nenasilnih. I drugo, ako vi ne odredite kojim sadržajima će vaša deca biti izložena, to će odrediti kompanije. Video igre nisu igračke.
  2. Pričajte o video igrama koje vaša deca igraju i shvatite ih podjednako ozbiljno kao da vam prepričavaju knjigu koju čitaju.
  3. To što biste vi želeli da vaše dete drugačije provodi vreme ne znači da su igre loše. Ako dete ispunjava sve svoje obaveze, zdravo je i ima društveni život van video igara, pustite ih da svoje slobodno vreme provode kako žele.
  4. Preterano igranje video igara nije uzrok problema, već je najčešće simptom.
  5. Vreme sa video igrama nije “opravdano” samo ako će dete u nekom trenutku imati od toga karijeru. Ako puno čitaju, ne očekuje se od njih da postanu pisci. Tako da, ako su im igre prosto omiljena zabava – dopustite im da bude samo to.

A šta su otkrili istraživači sa Univerziteta Oksford o uticaju nasilnih igrica na tinejdžere, pogledajte OVDE.

roditelji gejmera