U niškom Narodnom pozorištu u sredu, 7. juna, od 20 sati biće održana premijera opere Na uranku. U pitanju je projekat digitalizacije malih operskih formi i deo je istraživanja u okviru doktorske disertacije. Rediteljka i dramaturškinja je Jovana Solunović – Mitrović.
Cilj projekta je da se omogući digitalna distribucija manjih opera u cilju širenja kulturnog nasleđa i dostupnosti ovih umetničkih dela publici širom sveta, navodi se u saopštenju povodom premijere opere.
“U današnjem digitalnom dobu, tehnološki napredak igra ključnu ulogu u oblikovanju našeg iskustva i pristupa umetnosti. Jedna od oblasti umetnosti koja se suočava sa izazovima i potrebama savremene publike jeste opera. Tradicionalno gledajući, opera je složena i grandiozna forma izvođenja koja je često bila predstavljana u okvirima elitizma. Međutim, razvojem tehnologije i digitalizacijom, otvara se mogućnost da opera postane dostupnija i privlačnija širem krugu ljudi”, napominju organizatori.
Projekat digitalizacije malih operskih formi predstavlja prirodan korak u evoluciji ove umetničke forme. Na taj način, opera se može približiti novim generacijama i široj publici.
Radnja opere
Opera je nastala 1903. godine. Radnja je smeštena u srpskom selu pod turskom vlašću gde se rađa se ljubav između Radeta i Stanke. Stanka dolazi na bunar po vodu očekujući Radeta. On brzo dolazi i njih dvoje pričaju o svojoj ljubavi i čežnji. Nailazi Radetova majka Anđa koja ih blagosilja i odobrava venčanje. Stanka se zadrži na livadi berući cveće zbog skorе svadbe. Seoski aga Redžep beznadežno je zaljubljen u Stanku i namerava da osujeti njen brak sa Radetom. On nailazi i zaklinje Stanku da mora odgovoriti na njegovu ljubav. Ona mu odgovara da voli Radeta, on joj preti, a ona se otima i beži. Sledećeg jutra selo se okupilo u veselju u čast venčanja mladih. Iznenada se javlja Redžep i u velikom besu govori da je Rade “sin greha, sin celoga sela”. Niko u to ne veruje. Pojavljuje se majka Anđa i na opšte zaprepašćenje priznaje da Rade jeste vanbračno dete, ali ne dete greha već ljubavi. U besu i očajanju Rade potegne oružje na svoju majku, ona presvisnu od bola, a Redžepovi ljudi na silu odvode Stanku.
Digitalna verzija priče
Premijera u niškom Narodnom pozorištu donosi digitalnu verziju. U toj priči, u 21. veku, naglasak je stavljen na feministički narativ i prikazivanje promena u društvu. Posebno u vezi sa položajem žena i problemom femicida. Radnja se i dalje odvija u srpskom ruralnom mestu.
Glavna junakinja Stanka, suočava se sa izazovima i ograničenjima koje nameće patrijarhalno društvo. Umesto da bude pasivni objekat želje muškaraca, Stanka je svesna svoje vrednosti, seksualnosti i prava na izbor. Njena ljubav prema Radetu nije samo romantična, već je i simbol borbe za slobodu i autentičnost.
U ovoj digitalnoj verziji, tragedija koja se dešava u priči ima dublje značenje. Ubistvo majke Anđe od strane Radeta predstavlja eksploziju duboko ukorenjenog muškog nasilja. Istovremeno je i trenutak preloma za Radеta. Shvatajući posledice svog postupka, on postaje svestan svoje odgovornosti.
Digitalna verzija ove priče naglašava važnost feminizma i promene društvenih normi kako bi se stvorilo ravnopravnije i pravednije društvo. Niška premijera opere Na uranku prikazaće žensku hrabrost. A propitivanje patrijarhalnih vrednosti biće podsticaj za dijalog o važnim pitanjima.
O rediteljki
Jovana Solunović – Mitrović rođena je u Nišu 1986. godine, gde završava osnovno i srednje muzičko obrazovanje. Potom diplomira na odseku za solo pevanje na Fakultetu umetnosti u Nišu. Master studije iz oblasti teorije umetnosti i medija završava na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
Školovanje iz oblasti teatrologije nastavlja na master studijama u Norveškoj. Dramaturgiju u praksi usavršava radeći na modernoj verziji Ibzenovog PerGinta, PeerGynt Dub. Kao pozorišni producent, praksu je stekla u Norveškom nacionalnom pozorištu za savremeni ples Carte Blanche. Tom prilikom radila je na projektu održivog razvoja i ekološke produkcije u okviru ”zelene agende” UN-a.
Komentari (0)