Da li je Pečenjevce ili Pečenjevac dobilo ime po pečenju?

Kad kažete Pečenjevce, šta vam je prva asocijacija? Nama pečenje. Ali da li je stvarno naziv ovog mesta kod Leskovca nastao po pečenju?

U potrazi za dokazima za našu teoriju, otišli smo u jednu od najpoznatijih kafana na jugu Srbije, pa i šire. Restoran Tomina priča u mestu Pečenjevac ipak, poznat je po roštilju.

“Imamo Tominu pljeskavicu, Tomin gulaš, Tominu salatu. To nema niko u našem kraju”, kaže Staniša Cvetković iz Tomine priče.

Postoje tri legende o nastanku naziva Pečenjevca, a jedna od njih ide u prilog našoj teoriji.

“Prvo je bila legenda da je neki Ban bio boj na Bojniku i da je onda zamolio da se za njega ispeče pečenje kod manastira Svete Marije koji se danas nalazi u središtu sela Pečenjevce. To je jedna legenda, pa je tako po tom pečenju selo dobilo naziv. Da je po pečenju, po meni, zvalo bi se Pečenjevce”, smatra Ivana Bošković.

Novinari: Jovana Đorđević, Sonja Urošević
Kamera: Sonja Urošević
Montaža: DP
Muzika: Mama – Emmit Fenn; Kafana je moja sudbina – Toma Zdravković

Neki ga zovu Pečenjevac, neki Pečenjevce. Tabla na ulazu u ovo mesto kaže Pečenjevac. Ali na spomeniku koji su meštani digli Tomi Zdravkoviću piše Pečenjevce. Ivana Bošković master profesor srpskog jezika i autorka knjige Ojkonimi leskovačke opštine koja se upravo bavi nazivima sela i naseljenih mesta kaže da je otkrila da se ovo mesto nekada zvalo Pečenevce.

“Kako je pravilno? Ja sam napisala selo kao Pečenjevce. Inače, tendencija je da se od oblika srednjeg roda – Pečenjevce, sa nastavkom -ce, nazivi sela menjaju u imena muškog roda sa tim nastavkom -ac. Dakle, Pečenjevac bi bila samo jedna novija verzija, ali ja sam u mojoj studiji zabeležila Pečenjevce kao Pečenjevce, ne kao Pečenjevac.”

Ostale legende

Kada smo razrešili kog je roda Pečenjevce, da se vratimo na legende.

“Po drugoj legendi, selo je paljeno od Turaka i to zajedno sa stanovnicima. Često sam nailazila na ove legende koje su vezane za Turke, ali u stvari, ova imena su mnogo starija od Turaka, ona potiču iz vremena mnogo pre nego što su Turci došli, pre nego što su nas Turci zarobili, ona su još popisana u turskom defteru, tako da te legende padaju u vodu.”

Ivana zaključuje da je ipak najverovatnije ovo mesto dobilo naziv prema trećoj legendi, a ne, kako smo mislili, po pečenju.

“I treća je legenda, sada zaista ima veze sa Turcima, je da je ovo selo dobilo naziv po Pečenezima. To je tursko tatarsko pleme koje je još u 11. veku preko Bugarske došlo na Balkan”, zaključuje Ivana.

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Pečenjevcu je bilo oko 1.500 stanovnika.

“Imamo lepu infrastrukturu, imamo sve, ali nemamo ljude”, kaže Staniša iz Pečenjevca.

Tomina priča

Kao i u većini manjih mesta u Srbiji, i ovde je problem odlazak stanovništva u veće gradove. Da bi poboljšali ponudu svog rodnog mesta, vlasnici restorana Tomina priča otvorili su ga 2014. godine.

“Dolaze nam mnogo gosti sa strane. Makedonci su nam stalni gosti, Bosanci su nam stalni gosti… Ljudi koji dolaze iz inostranstva, dođu, od ujutru su tu, do uveče. Onda im obezbedimo smeštaj u Leskovcu. Posede baš onako. Imamo muziku, u letnjem periodu po 110 dana zaredom. Celo leto je takoreći muzika. Dosta ljudi dolaze”, priča za Megafon Staniša Cvetković, jedan od ortaka u restoranu Tomina priča.

Dolaze i lokalci i stranci. Vrlo često, obožavaoci lika i dela Tome Zdravkovića, po kome i sam restoran nosi ime.

“Toma je bio lik. Jednostavno, nema reči za njega, da se opiše. Toma je bio prirodan, normalan, jednostavno narodni čovek.”

Tomina kuća u Pečenjevcu danas je prazna. Ali njegovi nekadašnji prijatelji i komšije, pa i generacije posle njega, ga ne zaboravljaju.

“Svi znaju i svi lepo pevaju Tomine pesme”, tvrdi Staniša.

 

*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta “Samo u Srbiji – neobični nazivi sela”, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za radio i internet medije u 2020. godini.