“Na pola puta je skretanje između Pirota i Dimitrovgrada. U podnožju Vlaške i Greben planine.”

Ukratko, ovako se, prema rečima Dušana Jovanovića, stiže do sela neobičnog imena – Poganova.

“Poganovo se spominje u turskim, onim, danačnim tefterima. Poreske knjige. I ono nije bilo sada gde je, ono je bilo još 2 km gore uz reku Ribni Dol. A Jerma je dole gde je sad, ona je bliža. Uglavnom se pominje kao Poganovo. Zatim 1878. godine dobija ime Dobroševo”, objašnjava nam lokalni istoričar Cvetko Ivanov.

Od tada do danas selo je nekoliko puta menjalo ime u Poganovo, pa u Dobroševo.

“Ali nikako se nije kalemilo to ime, jer loš je koren i ne hvata se. I opet si je ostalo Poganovo”, kaže Ivanov kroz smeh.

Novinari: Jovana Đorđević, Sonja Urošević
Kamera: Sonja Urošević
Montaža: DP
Muzika: Pressure – Riot

Legenda o nazivu Poganova

Cvetko Ivanov do sada je napisao 15 monografija o selima dimitrovgradskog kraja. Smatraju ga hodajućom enciklopedijom. A šalu o korenu koji se ne hvata, bolje ćete razumeti kada čujete šta kaže legenda o nastanku imena Poganovo.

“Ima više legendi, ali najrasprostranjenija, možda i najverodostojnija je da – svi su Poganovčani radili na manastirskom imanju i sadili vinograd, lozu. Ali sa korenima naviše. Kalem u zemlju, a koren naviše. I kad vide pop – “Uf, pogani ljudi, pogani ljudi” i tako ostane Poganovo”, kaže Ivanov.

Sličnu, ali malo modifikovanu verziju ove legende ispričao nam je i vlasnik etno smeštaja Poganovska šopka, Dušan Jovanović. Njegova majka poreklom je odavde, a on se sa porodicom u selo vratio iz Beograda 2011. godine.

“Meštani sela Poganova su radili u manastiru, sadili vinograd. I da bi se nekako osvetili što su morali da rade taj dan, a bio je neki praznik, oni su kontra – koren je bio iznad zemlje, a ispod zemlje sadnica. I kad su videli ljudi, rekli su – To su pogani ljudi. I tako je nastala, kao, legenda.”

Cvetko Ivanov objašnjava nam da je to samo jedna od legendi koje se prepričavaju o ovom selu.

“Pa, postoji i da su štetni kao poganci. Da uvek neku pakost mora da ti naprave.”

Ovo je verovatno verzija nekog suparničkog sela, jer mi nismo imali takvo iskustvo. 🙂

Turizam u Poganovu

Prema popisu iz 2011. godine, u Poganovu živi tek tridesetak stanovnika. Ali ono što sprečava izumiranje ovog sela je gotovo netaknuta priroda i vekovima stari manastiri.

“Tu mogu ljudi da dođu, da uživaju u kanjonu reke Jerme. Reka Jerma i kanjon su specijalni rezervat prirode. Tu je takođe i manastir Sveti Jovan Bogoslov iz 14. veka, takozvani Poganovski manastir. Takođe u neposrednoj okolini tih sela postoje obeležene planinarske staze, putokazi. Ljudi mogu da planinare ka planini Greben i planini Vlaškoj i da uživaju u svim tim našim prirodnim lepotama”, kaže Dejan Cvetkov iz STC Caribrod.

Zato, nemojte da brinete zbog naziva sela, ništa ovde nije pogano. Naprotiv, stvoreno je za uživanje.

 

*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta “Samo u Srbiji – neobični nazivi sela”, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za radio i internet medije u 2020. godini.