Okrugli sto “Nikola Stojanović – autor i kritičar” održan je u prisustvu ovog slavnog reditelja, u okviru četvrte Međunarodne kolonije filmske kritike u Nišu. Jedan od njegovih zaključaka je da filmski kritičari treba da pristupaju vrlo odgovorno da bi publiku ne samo informisali, nego i duhovno usmeravali. Ali to je, kako kaže, vrlo retka pojava.

“Problem sa filmskom kritikom oduvek je postojao. Od kada sam i ja počinjao. Naime, postoji više vrsta kritičara. Postoje vrlo seriozni, kreativni kritičari. Za mene je pravi kritičar stvaralac. Kao što je i umetnik koji stvara film stvaralac. Pisati kritiku je oblik stvaralaštva i to vrlo odgovoran”, kaže ovaj filmski reditelj, scenarista, teoretičar i istoričar filma.

Nikola

Nikola Stojanović – Foto – Megafon

Japanskog reditelja, scenaristu i producenta, Akira Kurosavu, Nikola Stojanović je, kako kaže, proučavao skoro pola života. Ujedno, njegov omiljeni film je Kurosavin “Krvavi presto”. Govoreći o filmovima, autor “Od zlata jabuka” i “Belle epoque” filmskih ostvarenja, rekao je da priprema predlog da se napravi balkanski Dekameron. I ocenjuje da je filmovima u Srbiji potreban humor.

“Ja upravo mislim i pripremiću predlog da se napravi balkanski Dekameron. Dekameron se odvija u vreme neke epidemije u srednjem veku. Ja sam čekao epidemiju, evo je, došla je. Deset muškaraca i devojaka izdvoje se da bi pobegli od te epidemije i pričaju bezobrazne erotske priče. Ali duhovite. Ja sam sklon humoru”, otkriva Stojanović za Megafon.

Dobitnik je nagrade za režiju filma Od zlata jabuka 1987. na 25. Međunarodnom festivalu filma za omladinu u Španiji. To mu je, kako kaže za Megafon, najdraže priznanje tokom višedecenijske karijere na filmu.

Nikola Stojanović

Nikola Stojanović rođen je 4. maja 1942. godine u Dušanovu kod Leskovca. Školovao se u Beloj Crkvi, Beogradu, Titogradu i Sarajevu, gde je 1965. diplomirao na Arhitektonskom fakultetu. Od 1960. bavi se filmskom publicistikom i sarađuje u mnogim listovima i časopisima Jugoslavije. Od 1964. do 1967. bavi se amaterskim filmom. Sa filmovima Bluz, Torzo, Draga Irena (kratki amaterski) i
drugim, postiže uspehe na domaćim i međunarodnim amaterskim smotrama.

Krajem 1957. godine, u okviru Kino‐kluba „Sarajevo“ osniva filmski časopis “Sineast” u kome do danas obavlja funkciju glavnog i odgovornog urednika. Na profesionalnom filmu debituje posle višemesečnog studijskog boravka u Parizu. Realizovao je šest kratkih igranih filmova – Hahari (1975), Čin (1980), Žeđ (1981), Triptih (1982), Rebus (1985) i Alternativa (1987), i dva dokumentarna: Između (1971) i Uviđaj (1981). Kratkometražni filmovi su mu višestruko nagrađivani na domaćim i međunarodnim festivalima. Debituje na igranom filmu Dragom Irenom 1970. godine. Zatim realizuje Polenov prah (1974), Pogled u noć (1978), Od zlata jabuka (1986), Belle Epoque (2001).

Na Televiziji Sarajevo realizuje veći broj dokumentarnih emisija i dva televizijske igrana filma: Autogram (1976) i Veliki talenat (1984). Doktorsku tezu o Akira Kurosavi odbranio je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je bio profesor Istorije filma, kao i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.