Nastavljamo da razgovaramo sa Srbima u inostranstvu o trenutnoj situaciji sa virusom korona. Ovaj put Megafon je za utiske pitao Nadu koja živi i radi u Nemačkoj.

Mere u Nemačkoj

Moje ime je Nada Nikolić, živim u nemačkom gradu Štolbergu i radim kao anesteziolog na Univrzitetskoj klinici u Ahenu.

Od samog početka COVID 19 epidemije zasedaju krizni štabovi i donose različite mere koje za cilj imaju sprečavanje daljeg širenja virusa. Jedna od glavnih mera je zabrana javnih okupljanja i u tom smislu su zatvorene škole, vrtići, univerziteti, zatim pozorišta, bioskopi, teretane, sportska udruženja itd.

Ono što i dalje normalno funkcioniše su objekti u kojima se vrši prodaja hrane, životnih namirnica… I tim objektima je radno vreme ostalo nepromenjeno. Baš da bi se izbeglo stvaranje gužvi i prisustvo velikog broja osoba na istom mestu.

Nošenje maski i zaštitnih rukavica nije obavezno, ali je preporučeno. Kraće šetnje u toku dana su takođe preporučene. S tim da je broj ljudi koji zajedno mogu da budu napolju ograničen na dvoje, osim ako nisu u pitanju članovi istog domaćinstva, odnosno, roditelji sa malom decom. Znači, to se ne odnosi na ljude koji žive u istom domaćinstvu, a u pitanju su recimo babe ili dede. Bukvalno samo roditelji sa malom decom su izuzeti samo od ovog pravila ili pratioci osoba sa invaliditetom.

Kako bi sve funkcionisalo nesmetano, obezbeđen je dnevni boravak dece do 12 godina starosti čiji su roditelji neophodni za funkcionisanje i u ovakvim uslovima. Znači, to nisu roditelji koji su samo zdravstveni radnici, već tu spadaju i policija, vatrogasci, zatim radnici gradske čistoće, radnici koji rade na proizvodnji hrane itd.

U cilju sprečavanja širenja virusa neke od nemačkih pokrajina su potpuno zatvorile granice i unutar Nemačke. A ono što je u ovom delu Nemačke relevantno – Belgija i Holandija su zatvorile granice. I za osobe koje rade u Nemačkoj, a žive tamo, prelazak granice je moguć samo uz odgovarajuću potvrdu izdatu od strane poslodavca.

Zdravstvo

Za sada je stanovništvu preporučeno da se bavi nekim individualnim vidom rekreacije kao što su šetnje, pešačenje, džogiranje ili vožnja bicikala. Ali nikako u grupama. A u kućnoj izolaciji su samo osobe koje su pozitivne na COVID virus ili članovi porodice obolelih.

I pored veoma velikog broja obolelih, mali je broj teških slučajeva. Tako da su kapaciteti u nemačkim bolnicama još uvek nepopunjeni. I radi se, naravno, i dalje na povećanju tih kapaciteta i na obezbeđenju dodatnih mesta u jedinicama intenzivne nege. Ono što definitivno ima veliki uticaj na ovakav tok bolesti u Nemačkoj je i to da je prosečna starost obolelih 49 godina. Za razliku od Italije i Španije u kojima je prosečna starost obolelih preko 60 godina. Jedna od mera koje su svakako doprinele tome da u Nemačkoj tok bude nekako blaži je i vrlo rano uvedena zabrana poseta bolesnicima, kao i zabrana poseta u staračkim domovima. S obzirom da je to populacija koja je naročito osetljiva na viruse, verujemo da je ta mera na početku donela značajan napredak i značajno bolju prognozu u Nemačkoj.

Kao što sam rekla, iako postoje i dalje kapaciteti u nemačkim bolnicama, svakodnevno se radi na proširivanju tih kapaciteta. Ukoliko dođe do masovnog oboljevanja kao što je slučaj u Italiji i Španiji, da budemo spremni, što je spremniji moguće. I da prosto imamo dovoljno i prostornih i ljudskih resursa za jedan takav scenario.

Zdravstveni radnici kao i svi drugi oboljevaju i da bi se njihovo oboljevanje svelo na minimum, poslodavci su obezbedili zaštitnu opremu, edukovali nas kako da koristimo tu opremu. I da se maksimalno pridržavamo svih propisa. Tako da broj obolelih zdravstvenih radnika, iako sam po sebi visok – negde preko 2.000, je procentualno vrlo mali. Odnosno, negde 0,1% do 0,2% od ukupnog broja zdravstvenih radnika u Nemačkoj.

Testiranje

U svim gradovima su organizovani centri za testiranje potencijalno obolelih. Kao i specijalne telefonske linije preko kojih građani mogu dobiti informacije vezane za bolest. Odnosno, kome dalje treba da se obrate ukoliko sumnjaju da su i sami zaraženi. I pored velikog broja testiranih, ne testiraju se asimptomatski ljudi, već samo osobe koje su razvile simptome bolesti. I to na taj način što se prvo jave na jedan od ovih brojeva telefona i nakon razgovora sa lekarom, lekar odluči da li je osoba kandidat za testiranje ili ne. I ukoliko jeste, osoba dobija adresu najbližeg test centra i vremenski period u kom treba da se javi. Tako da zbog toga nema čekanja redova ispred ovih centara jer je testiranje moguće samo uz prethodno zakazivanje.

S obzirom na to da se u zadnjih nedelju dana broj novoobolelih na dnevnom nivou ne povećava značajno, smatramo da smo dostigli jednu stabilnu fazu. Tako da za sada ne postoji potreba za pooštravanjem svih ovih mera. Ili za uvođenjem policijskog časa. ali, naravno, ukoliko dođe do masovnijeg oboljevanja i do pogoršavanja opšte slike, uvešće se i dalje mere.

Kakva je situacija u Sjedinjenim američkim državama, u Njujorku, pogledajte u našem videu sa Tajms skvera.