Marjan Maksa Todorović odlučio je da podeli sa nama svoj dramski tekst – MMM… GDE SMO ONO STALI?
Ako niste do sada, prvo pogledajte prvi i drugi deo!
SCENA 3
Čika Srba i popisivač sede za stolom. Čika Srba pije pivo iz flaše.
POPISIVAČ: Dobro. Da li domaćinstvo poseduje računar?
ČIKA SRBA: Šta da li poseduje?
POPISIVAČ: Računar. Kompjuter.
ČIKA SRBA: Kompjuter?! Nikad! U životu ovde nikad!
POPISIVAČ: Hah! Znači nemate?
ČIKA SRBA: Nemam i neću ni da imam! Nikad.!Znači doslovno, slovo po slovo n-i-k-a-d! Kompjuter ja – ne!
POPISIVAČ: Hah! Dobro.
ČIKA SRBA: Dobro?! Nije dobro, kakvo crno dobro! Pa, to je zlo, bre, najveće na svetu, ikad izmišljeno! Pa, to je ne daj Bože, bre! To je glavno oružje za propagandu da se čovek mentalno uništi u mozak, živ mi ti! Pa, ti ne znaš! Ja sam čitao o tome sam se raspitivao, ja sam uš’o u srž problema, bre, čoveče. To je izvor najvećih zala ovde na ovome svetu i planeti univerzumu našem ovom u kome trenutno obitavamo u dvadeset i prvom veku i idemo prema dvadeset drugom. Ako stignemo uopšte dotle. Jer postoji velika verovatnoća da će ti isti kompjuteri da u jednom trenutku progutaju celo ovo naše čovečanstvo samo u jednom zalogaju ovako – haaam! …i gotovo! Nema! Odosmo svi skupa u ogromnu crnu rupu ekrana personalnog računara iliti kompjutera, skraćeno zvanog PC, samo fali R izmedju i to ti je cela filozofija. Ništa nemoj da se smeješ. Evo ti, evo! Evo ti konkretan primer! Zašto sad tu u tom popisnom listiću stoji pitanje to koje si ti pročitao sad kako glasi? …kaži mi kako glasi pitanje?
POPISIVAČ: Mislite ovo, da li domaćinstvo poseduje računar?
ČIKA SRBA: Mislim! To mislim! Da li domaćinstvo poseduje računar?! Šta to nekoga i koga peca resa da li moje domaćinstvo poseduje računar i zašto?! A?! ’Ajde, to mi ti reci na tri-čet’ri-sad?
POPISIVAČ: Ne znam.
ČIKA SRBA: Zašto me ne pitaju da li, recimo, posedujem papuče? Ili luster? Ili ogledalo? A? Zašto to nije pitanje?
POPISIVAČ: (kroz smeh) Ne znam, stvarno.
ČIKA SRBA: Ne znaš?! Neeee znaš zato što si slep kod očiju. (unese se i stišanim glasom, poverljivo) To je mafija. To je najveća mafija na svetu. To je Veliki Brat. Jer šta oni tamo kažu sad ja gledam ovde po televizijama ovim raznim te reklame za povezivanje, to umrežavanje, sistemi, internet komunikacije, sve to da se ljudi spajaju i ovako da se prepliću kao jedna paukova mreža se pravi, razumeš ti mene, da bi oni iz njihove baze tamo imali kontrolu nad celim svetom i čovečanstvo uopšte, da bi mogli lakše da drže pod kontrolom i monopol nad nama ljudima jednim sirotim običnim smrtnicima, malim hrčkima. Razumeš?
POPISIVAČ: (i dalje kroz smeh) Pa… trudim se da Vas pratim.
ČIKA SRBA: Jel’ znaš ti sinko, da ja tebe pitam, zašto je Tesla otiš’o u Ameriku, ’ajde sad?
POPISIVAČ: Zašto?
ČIKA SRBA: Ne, ja tebe pitam! Zašto je gospodin Nikola otiš’o tamo?
POPISIVAČ: Pa, ja mislim zbog toga što ga ovde, u Srbiji, niko nije shvatao ozbiljno, kao i sve ljude koji nešto vrede, pa je čovek lepo otišao tamo gde su mu pruženi normalni uslovi za život i rad.
ČIKA SRBA: Eto, jel’ vidiš da ne znaš?! Jel’ vidiš da ne znaš?! On je vrbovan! On je na prevaru odveden tamo, zato što je prepoznat kao ingeniozni tvorac modernog oružja za porobljavanje širokih narodnih masa ALI!!! …nenasilnim putem! Kako?!
POPISIVAČ: Ne znam.
ČIKA SRBA: Preko njegovih koncentričnih krugova koji polako uvlače ovako samo skupljaju, skupljaju, skupljaju sve više i više ljudi privlače sa strane, sa strane, sa strane i onda OP! … zatvori se krug, a u krugu šta?! Kompletna baza podataka! Lična karta svetske populacije! E to se sad radi preko kompjutera tih i računara interneta! Zato Srboljub Cvetković to govno nikada neće imati u kući! Slobodno zapiši tamo – NIKAD!
POPISIVAČ: Hah! Zanimljiva teorija.
ČIKA SRBA: Teorija?! To nije teorija! Kakva crna teorija! To je aksiom, bre! Jel’ znaš ti šta je aksiom?
POPISIVAČ: Znam.
ČIKA SRBA: Šta je?
POPISIVAČ: Teorija koja se ne dokazuje.
ČIKA SRBA: Tačno! Tačno! Vidiš da i ti nešto znaš. To se ne dokazuje. Nikom! Zato što su ljudi nedokazani i ne shvataju u kakvom djavoljem vremenu na današnjim prostorima ove planete mi trenutno živimo. Ali ja tu ne mogu ništa pod kapom nebeskom, osim da svoje znanje, je li, širim ovako usmenim putem na verbalnom nivou od pojedinca do pojedinca i tako stvaram svoje lične koncentrične krugove, razumeš, i opismenjujem ljude zapravo informišem šta se deševa na globalnom nivou svetske populacije i popularizacije moderne tehnologije. E, a isto tako mogu da popijem i još jedno pivce. (ustaje i iz frižidera uzima još jedno pivo) Teraj dalje.
Mrak.
MARJAN TODOROVIĆ
Glumac Narodnog pozorišta u Nišu.
“Ja nisam pesnik iz školskih udžbenika
i nikada to neću biti,
ljubav sam dvoje državnih službenika,
običan momak što voli piti. :)”
Komentari (0)