Pitate se gde možete naći sve ovo iz naslova?

“Sad smo na Staroj planini, ja mislim da je tu, desetinak kilometara od nas bugarska granica”, kaže Hristina Aleksandrov.

Dobrodošli u selo Senokos. A u Senokosu je Vila Nadežda u kojoj ćete naći:

“Prvo mir i tišinu. Diskoteku, biblioteku, košarkaško igralište, imate ovde badmintone, frizbije…”, objašnjava Hristina, vlasnica.

Novinari: Sonja Urošević, Jovana Đorđević
Kamera: Sonja Urošević
Montaža: DP
Muzika: Dream Escape – The Tides

Vila Nadežda do sada je gostila ljude sa svih strana sveta u svoje četiri sobe sa 10 kreveta i odvojenoj kući sa još četiri ležaja. Ime je dobila po baki Hristininog supruga koja je dočekala tako da je zauvek zavolela ovo selo i kuću.

“Stavila mi je crgu od kapije do kuće i bacala mi cveće i pare da ceo život imam sreću i ljubav u životu.”

Takve crge i danas se mogu naći u ovom domaćinstvu, kao i još mnogo predmeta iz davnih, skoro zaboravljenih vremena. A u Senokosu, iako je planinsko mesto, ni dan danas ne može da bude dosadno.

“Neposredno u okolini Senokosa i Planinarskog doma, nalazi se i Senokoški vodopad. Nalazi se iznad samog sela, kad se krene ka vrhovima Stare planine. Tu su, naravno i najistočnija tačka Srbije i najveći vrh na Staroj planini u našoj Opštini, Srebrna glava, na 1.912 metara. Postoje i obeležene planinarske staze, postoje staze za šetanje, izuzetni vidikovci gde ljudi mogu da se slikaju, da uživaju u pogledu na ceo taj predeo Visoka”, objašnjava Dejan Cvetkov iz STC Caribrod.

“Krajem leta dolaze da beru borovnice, lekovito bilje”, dodaje Hristina.

O Senokosu

U STC Caribrod kažu da Senokos može da dočeka i veće grupe ljudi.

“Mi u selu Senokos raspolažemo i jednim izuzetnim objektom, Planinarskim domom, sa 32 ležaja. Kompletno je opremljen. Znači, sobe su uređene, nameštene. Postoji i mogućnost za tim bilding, postoji mogućnost za održavanje raznih seminara. Dom funkcioniše po principu iznajmljivanja i na bazi self keteringa. Znači, gosti imaju mogućnost da koriste kuhinju i sav inventar za spremanje hrane.”

Inače, ovde su se svi bavili stočarstvom pre Drugog svetskog rata. Bilo je u selu 20.000 ovaca.

“Taj poznati senokoški kačkavalj je izvožen. Znači, kako je sazreo, tako je izvožen za Ameriku. I po tome je poznato to selo”, priča nam Hristina.

Danas se od petnaestak preostalih stanovnika, većina bavi pčelarstvom i turizmom. Hristina u dvorištu ima luk, šljive, lekovito bilje, a u Dimitrovgradu prodavnicu zdrave hrane. Proizvode kupuje iz okolnih sela.

“To gledam, šta mogu da prodam da je prirodno. Što ja jedem, da jedu i drugi. I turisti se vraćaju”, zaključuje Hristina.

senokosu

Foto – Sonja Urošević

 

*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta “Etno turizam – putovanje kroz vreme”, koji je podržala Opština Dimitrovgrad kroz Javni poziv za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2020. godini.