Ova kafana ima dušu, kaže vlasnik. Ovde ljudi dolaze da se fino provedu, fino jedu i da malo plate. Ali – i da nešto nauče! Lokalni dijalekt! Posebno ljudi sa severa Srbije.
“Niko nas ne razume. Mi po naški kad pričamo, niko nas ne razume. A pogotovo kad se isposvađaju. Moj kuvar i konobar kad se posvađaju, to nema šanse, cela kafana ih ne razume. Da ne budu izgubljeni, napravio sam jedan rečnik da bi oni mogli da se snađu – Novosađani i Beograđani koji dosta svraćaju u Šajkaču”, kaže Predrag Iskrenović, vlasnik restorana Šajkača.
Taj rečnik zove se “Kako kupeno petle – osnovni rečnik za boravak u Šajkači na jugu”. A Šajkača se nalazi u Žitorađu kod Vladičinog Hana.
“Mislim da je naš govor praktičniji i bolji. Na primer PREKAČI SE. Da biste gramatički pravilno izgovorili šta znači ta reč, morate da kažete – ja sam se popeo preko zida, ograde i prešao sam na drugu stranu. Mi imamo jednostavnu reč – prekači se.”
Novinari, kamera: Sonja Urošević, Jovana Đorđević
Montaža: Sonja Urošević
Muzika: Mysteries – Dan Lebowitz
Ali to nije sve! On je napravio i zbirku priča na dijalektu – “Fatija maglu”.
“To je istinita knjiga. Ima preko 100 istiitih priča. Napisana je malo humoristički, ali su dešavanja potpuno istinita. Ja sam dao naziv “Fatija maglu” zato što ima jedna, ne više svadbi, koje mi nisu plaćene. A kad ti ne plate gosti, to se kaže – fatija maglu. Nema ga, otiš’o, promenio ime, preselio se u Nemačku, Italiju, napravi svadbu i pobeže. Mi to na jugu zovemo – fatija maglu.”
U ovoj zbirci su priče koje je čuo od prijatelja u kafani, na slavama itd. Jedna od njih je priča konobara koji voli da vozi motor, ali stalno pada sa njega. Pogotovo kad hvata prečice. Kako je morao da čeka iza kuće da mu neko pomogne, pogledajte u videu. I ne brinite, dobro je, i dan danas radi.
Nastavlja da čuva dijalekt
Predrag Iskrenović sam štampa ove knjižice. Stalno mu traže, pa ne može da stigne da odštampa koliko mu treba. A treća se zove – “Eve ni gi nadimci”, sa nadimcima iz Vladičinog Hana i Surdulice. Počinje rečima: Eve vi gi nadimci, koj si ga ima neka si ga nađe, koj ga nema, neka si ga dade.
“Skoro svaka familija ima svoje nadimke, tako da sam morao i to negde da zabeležim.”
Predrag Iskrenović je svestran čovek i veliki humanista. A ljubav prema dijalektu nastavlja da gaji, kao i da prikuplja reči za nove zbirke. Ranije je uvek sa sobom nosio papir i olovku. Sada za beleške koristi mobilni telefon.
“Nije nam jasno, nama nije jasno, kad se gramatički ispravno izgovori – Došao sam vozom sa Draganom. Mi ne možemo, Vranjanci, Nišlije, Leskovčani, Piroćanci i Kosovari da ukopčamo da li ste došli sa Draganom – muškim ili ženskim rodom. Jednostavno, mi imamo izgovor koji je adekvatan i možete da znate – Doš’o sam vozom sas Dragana ili sas Draganu.”
Sas olovku ili sas telefon, u Šajkaču više ne idemo bez nešto za beleške, jer, osim što svašta lepo izedosmo, mnogo i naučismo!
*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta „Prevedi mi na dijalekt“ sufinansiranog iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Komentari (0)