Kako sam se provela na Zanzibaru i zašto najlepše :)

Baš kada je počelo sumorno, decembarsko sivilo, izvadila sam album iz galerije Letnje pustolovine 2019. na Zanzibaru. Podeliću ga sa tobom ovom prilikom, jer je greota da se takvo iskustvo ne podeli sa svima.

Ako kojim slučajem imaš neku ušteđevinu, a ne znaš šta ćeš npr. za Novu godinu, evo ti savršene destinacije. Kada sam razgovarala sa osobljem iz hotela u kome smo bili smešteni u selu Nungvi, na severu ostrva, rekli su mi da u tom periodu očekuju potpuni haos. Nova godina se čeka na plaži Nungvi. Ona je i najpoznatija među turistima na severnom delu ostrva. Ovde su najveće gužve i u letnjem periodu, jer mesto obiluje kafićima, hotelima, bungalovima i drugim sadržajima koji će te potpuno izmestiti iz svakodnevnice. U sumrak, primera radi, možeš da jašeš konja kroz Indijski okean. Ili da jednostavno, uz piće, gledaš zalazak sunca.

Sve je Hakuna matata – samo se prepusti 🙂

Reći ću ti da za nedelju dana na Zanzibaru spakuješ 300 dolara džeparca, platiš sve izlete koji su u ponudi agencije (ako putuješ organizovano) i kreneš u obilazak.

Spremi se na tempo „Hakuna matata“, jer na Zanzibaru je sve „pole pole“. I otpozdravi „Jumbo!“ kad ti kažu „Jumbo, my friend“, to im je lokalni pozdrav.

Naš dragi vodič, Nenad, nam je odmah, kada smo stigli, rekao da naručujemo hranu kada nismo gladni, jer će da stigne kada ogladnimo. Bukvalno je tako. Isto tako ćeš da dobiješ upozorenje da ne jedeš sa štandova koji su na ulici. I ako ti padne na pamet da je to baš bezveze, seti se da si ovde pročitao da su i cele grupe putnika „nastradale“ zbog različitih komplikacija sa stomakom itd. Što nikako ne želiš da ti se desi na ostrvu koje ima možda najlepše plaže na svetu.

Neizbežan prvi šok

Kada stigneš u Nungvi selo – spremi se na šok. Preko dana raj, noću mrkli mrak. To ti je jedinstvena prilika da se prošetaš sa nekim od pripadnika plemena Masai, koji sprovode turiste od mesta do mesta u selu, jer se noću ništa ne vidi! Daš dva dolara i Masai te sprovede do obližnjeg hotela u kome je, recimo, bolja žurka nego u tvom. Masaia ćeš odmah da uočiš, jer je visok, vižljast, nosi štap i crvenu „odoru“.

Ukoliko stižeš noću na Zanzibar, kako je bilo u mom slučaju, spremi se na kiosk-aerodrom. I budi u pripravnosti sa 50 dolara na kartici, koliko ti treba da platiš Tanzanijsku vizu. Do centra glavnog grada, Stoun Tauna, stiže se vrlo brzo, koliko ti je i potrebno da ukapiraš da si okružen mrakom, siromaštvom i starim zgradama koje je zaštitio UNESCO. Ali i pored toga propadaju nezaustavljivo. Hoteli na sve popularnijem Zanzibaru zadržali su izgled star više od jednog veka. Koliko je staro i sve što ćeš da zatekneš unutra – ogomni kreveti sa baldahinima, rezbareno drvo i prelepi balkoni. I miris i osećaj kažu ti da je vlažnost toliko velika da, kada jednog trenutka nešto potopiš u vodu, budi spreman da se ne osuši do kraja odmora.

Stone Town – priča iz ugla turiste

Kroz lavirint uličica sam se izgubila više puta. Srećom, nisam bila sama. Kada stigneš na Zanzibar, dobićeš savet da se uveče ne šetaš sam, već u grupi. Neretko, tokom boravka u Kamenom gradu, grupa smo bile drugarica i ja, ali nije bilo neprijatnosti. Nećete kasno uveče da naiđete na mnogo turista, ali bože moj, tu si valjda da osetiš lokalnu atmosferu. Pa se spremi da te Zanzibarci pozdravljaju sa „Đambo“ (tako ga izgovaraju) na svakom koraku. Isto tako, spremi se da nećeš moći svuda da naručiš pivo. Kao i da nećeš moći da dobiješ sve što je na meniju, već ono što imaju u tom trenutku. Ja se uvek trudim da probam od svega po malo. Hrana nije vrhunska, a najmanje ćeš, očekivano, da pogrešiš s morskim plodovima. Ko ih voli, može da se opusti i naručuje do mile volje.

Muzički hit sa ovog putovanja meni je bio tzv. Dajmond Platinum, koji je, prema objašnjenju vodiča, njihov Zdravko Čolić. Takođe, fascinantno je to da svi znaju za Boba Marlija, ali niko neće moći da se seti ko je Fredi Merkjuri iako je rođen u Stoun Taunu. Tu je i dalje njegova kuća, koju možeš da vidiš samo spolja, nema obilazaka unutrašnjosti.

Jedna od organizovanih tura uključuje i obilazak Tržnice robova. To je glavna pijaca na kojoj su pre više stotina godina prodavali robove iz svih delova Afrike. Na spomeniku koji podseća na tu strahotu, jedan od lanaca kojim su povezane kamene figure je iz perioda robovlasništva.

Pijaca – ogledalo svakog grada 🙂

Ako si osetljiv na mirise, nemoj da ideš na gradsku pijacu. Pogotovo ne na riblju. Ako se odlučiš na tu egzibiciju, moći ćeš da vidiš, između ostalog, lepo poslaganu piletinu na štandovima i tu će da ti bude jasno zašto ne treba da jedeš baš svuda.

Uglavnom, ne propuštaj ni za živu glavu šetnju Kamenim gradom, jer ćeš moći svašta da prepričavaš prijateljima kada se vratiš kući. Reda nema, pa moraš da uložiš solidan trud da bi izbego da te zgaze motor ili bicikla. I volan im je desno, tako da „kola idu sama“ što bi moja drugarica rekla. A i takav ti je utisak kada gledaš ili osetiš zanzibarsku vožnju. Ako te sve ovo nije zaintrigiralo da vidiš Zanzibar, čitaj i gledaj dalje.

Prison Island i džinovske kornjače

Brodićem smo otišli na Prison Island spremni za fotkanje džinovskih kornjača koje su stare više od sto godina. Ako ćeš baš da ideš u detalje, svakoj na leđima piše koliko je stara. Vole da ih češkaš po vratu i možeš da ih hraniš. Ne ujedaju, iako im je čeljust iznenađujuće velika.

Na Prisonu, za razliku od Stoun Tauna, možeš da se kupaš i to je jedan od prvih susreta sa nenormalnom lepotom plaža na Zanzibaru.

Pre nego što te odvedem na još neku plažu, ne smem da zaboravim da pomenem Farmu začina. Tu te upoznaju sa svim mogućim začinima. Možeš i da kupuješ, ne propusti da se cenjakš, jer je to deo zanzibarske kulture i tako ćeš stvarno da izbegneš da nešto platiš i po četiri puta više od realne cene.

Plaže iz snova

I napokon, kada stigneš na Paje plažu, na istočnom delu ostrva, okrećeš se u vodi i ponavljaš u sebi „J….e, gde sam!“. Plima i oseka su na ovom delu ostrva takve da, kada se voda povuče, okean se jedva nazire. I tada nema kupanja. Zato je dobro da dođeš popodne kada se voda vrati, zauzmeš na vreme jedan od kreveta s baldahinima na plaži, naručiš koktel i diviš se sebi do imbecilnosti! 🙂 Ležaljke na plaži, koje nisu u okviru hotelskih kompleksa, se ne naplaćuju, već se naruči nešto za piće ili jelo i povoljno možeš da se baškariš i brčkaš ceo dan.

Pošto su brodići na Zanzibaru nezaobilazna prevozna sredstva, vrlo često ćeš biti u prilici da se prevoziš njima od plaže do plaže. I to je svojevrsni doživljaj. Jer dok putuješ, „kapetan broda“ igra i peva pesme „Jambo bwana hakuna matata“ i „Malaika“. Sve je toliko lepo i haotično, da te potpuno izmesti iz svakodnevnice. Kada zaroniš u ovaj deo indijskog okeana, odmah ti se razjasni da ćeš da dođeš opet. Makar je tako u mom slučaju.

Iako su plaže na severu popularnije među turistima, one koje se nalaze na jugu Zanzibara su, prema mom mišljenju, lepše. Ljudi često komentarišu da im je bolje severnije, jer tu mogu da se kupaju tokom celog dana bez obzira na plimu i oseku, koje su na jugu mnogo izraženije. U selu Nungwi plaža je dosta prostrana, a kada prošetate kilometar dalje, do susednog sela, još je lepše. Zanzibar vas tera da stalno šetate i istražujete. I na svakih sto metara „puta“ čini vam se da je još lepše. Boje okeana koje sam videla ne mogu da opišem niti da pokažem slikom. Muzikalnost, ritmičnost i energija koje oni imaju, moraju da se dožive. Sve ovo je samo delić avanture koja je trajala osam dana, a za Zanzibar je to premalo vremena. Zbog toga „pole pole“ (polako, polako) i vraćam se ja tamo za koju godinu! 🙂

Žurke na Zanzibaru

Vratiću te u selo Nungwi sa početka priče. Ono se nalazi na oko sat i po vremena vožnje od Stoun Tauna. Ima vrlo živahnu atmosferu tokom dana, a kome se posreći, posetiće ovo mesto baš u vreme kada se organizuju žurke na plaži. Što se mene tiče, dobra žurka počinje već tokom dana. Ako nisi smešten na plaži, po selu nemaš šta da vidiš, jer su sve sami sokaci i prašina. U ovom slučaju to nije ni važno, jer su svi hoteli od plaže udaljeni na max 5 minuta hoda.

---

 

JOVANA ĐORĐEVIĆ

Prijatelj, sestra, sanjar, diplomirani novinar.