Da, dobro ste pročitali. Ali evo još jednom – Prtopopinci. Tako se zove selo u podnožju planine Vidlič, visoke preko 1.300 metara, nedaleko od Dimitrovgrada.

“Ime je interesantno. Jedna od priča je da je lokacija starog sela bila sada na raskrsnici gde se nalazi česma, zato se i ona zove Stara česma. Ali da je usled nekog oboljenja kuge u to vreme se selo izmestilo nekih 500 do 800 m južno. I to je bila zima. Pop je prtio put, vodio na novu lokaciju i to je neka priča da je selo dobilo tako ime. Da li je tako ili nije, ja sam prihvatio kao jednu od priča”, priča nam Aleksandar Vasov. On ima farmu u ataru sela Prtopopinci, a ovo je legenda koja se prenosi s kolena na koleno.

Novinari: Jovana Đorđević, Sonja Urošević
Kamera: Sonja Urošević
Montaža: DP
Muzika: Palmtrees – The Brothers Records

Selo iz doba Turaka

S kolena na koleno se ovde prenosi i pastirski posao, sudeći po zapisima još iz doba Turaka.

“Turske dokumente, osmanske, sam našao, da je tamo bila jaka, popovi, jaka zajednica. Tako da su oni bili veliki dželep-keršani takozvani, odnosno veliki ovčari. Jer u osmansko vreme, Osmanlije nisu hteli da unište, kao sad – imaš jednu ovcu, uzeće ti je ako ne platiš porez. Tamo do 25 ovaca nisu uzimali porez, jer si siromah. I 26. su uzimali. I onda nalazim dva popa koji su bili, porez koji su davali u ovcama”, prepričava nam svoje nalaze Cvetko Ivanov.

Ipak, danas najpoznatiji stanovnici ovog sela nisu ovce, već lame na farmi Aleksandra Vasova. U selu Prtopopinci možete sresti i zečeve. A nedaleko od sela, na Smilovskim jezerima, raj je za pecaroše. Odmah pored jezera možete da jašete konje, jer je tu Centar za hiporehabilitaciju.

Mazgoš

I obližnji Mazgoš ima neobično ime. Ali nije nazvan po mazgama.

“Znate kad u proleće vrba počne da pupi i pušta listove, ona dobije i mazgu. Tako je dobilo ime Mazgoš, po toj mazgi”, kaže Ivanov.

Inače, Cvetko Ivanov skuplja informacije o svom kraju još od osnovne škole. Do sada je napisao 15 monografija o selima ovog kraja.

“Ja uvek nosim ovo tefterče ovde i stalno nešto zapisujem. Hemijska, obavezno nešto, ne može da se desi dan da nešto ne zabeležim slučajno. A inače, idem namerno, dogovorim se sa ljudima i onda idem da pričamo.”

Trenutno paralelno priprema još dve monografije. I planira da se time bavi dokle god može.

 

*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta “Samo u Srbiji – neobični nazivi sela”, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za radio i internet medije u 2020. godini.