Odmah na početku hoću da se ogradim i kažem da ovo nije spisak napravljen na osnovu istraživanja, anketa i glasanja, niti je na bilo koji način plaćena reklama. Ovo je moj lični spisak omiljenih mesta sa, po mom ukusu, fantastičnom hranom, a do njega sam došla jer sam poslednjih desetak godina, zbog posla, vreme provodila uglavnom putujući po južnoj Srbiji.
Pre svega, moram da kažem da, iako sam iz Niša, duboko verujem da staroplaninski i pirotski kraj imaju ubedljivo najbolju hranu u Srbiji i niko nikada ne može da me uveri u nešto drugo. Mislim da u Pirotu, koju god kafanu da odaberete, ne možete da pogrešite, a tu su i nezaobilazni pirotski sir (ovčiji, mešani i kravlji), vurda, peglane kobasice i jagnjetina.
U Nišu sam najbolju jagnjetinu uvek jela u Malom podrumu, gde s vremena na vreme, zbog raznovrsnosti, naručim i jagnjeće sarmice 🙂 Ljubitelj roštilja nisam, ali ga ne mrzim, pa kad mi se prijede pljeskavica, u Nišu biram ili dobru, staru Kalinku, ili Goluba na Panteleju, dok su mi, recimo, ovčije pljeskavice najbolje kod Dagija, a ljubiteljima ovčijih uštipaka najtoplije preporučujem Brku u Jelašnici (iako tamo ostali idu zbog drugih stvari). Ali klasične uštipke, iako su za mene sve samo ne klasični, nećete pojesti bolje nego u Skadarliji u Dušanovoj ulici.
Kad je reč o domaćinskim jelima i specijalitetima, ja sam odrasla na bakinim telećim repovima, od kojih tvrdim da ne postoje bolji, ali najbliži savršenstvu u Nišu za mene su u Etno kući na Panteleju, gde takođe preporučujem i mućkalicu.
Pileću džigericu sam uvek volela isključivo ako je sprema moja mama, ali otkad sam u kafani Bečejac u selu Živkovo kod Leskovca, probala ražnjiće od pileće džigerice, svaki put kad sam iole u blizini, ne propuštam priliku da ih jedem, a bogami nekad i namenski odem zbog njih.
U Vranju sam najbolju teletinu ispod sača jela u Gradskoj meani, a u Restoranu Pećina Marko Polo u Sokobanji preporučujem svima dimljenu domaću vešalicu. Onima koji ne mogu mnogo da pojedu, savetujem da je podele – ne šalim se, ogromna je bila. Pored Sokobanje u selu Vrmdža u Vodenici kod Deda Mije bilo šta da naručite, nećete pogrešiti.
U Preševu nešto najlepše što sam žvakala su „osmice“ – pecivo u pekari Beli Drin, a tu negde u blizini pekare probala sam i najbolji bešamel sos, ali imena restorana ne mogu da se setim. U Bujanovcu, pored zgrade opštine, pekara Bis služi najbolji burek koji sam ikada jela,dok je u Nišu specijalista za burek dobri, stari Anton.
Nadam se da nešto nisam zaboravila, ali i da jesam, još je mnogo tekstova, putovanja, hrane i kafana ispred nas 🙂
Komentari (0)