Jela Ranke, bolno mi je srce,
Ti ga vrza sas prtene vrce.
Počinjemo priču stihovima pesme Jela Ranke. Napisao je naš sagovornik – Srba Takić, pesnik i direktor Narodne biblioteke Desanka Maksimović u Vlasotincu.
“Dosta ljudi znaju i čak sa simpatijama gledaju na to kako mi govorimo. Imao sam priliku da u vojsci, a i kasnije, kao student, vidim kako hrabro razgovaraju Dalmatinci, Crnogorci, koji se ponose svojim različitim govorom u odnosu na nas, a mi smo se sve nešto kunjili i krili u stranu. Došlo je vreme da, ne zbog drugog, nego da sačuvamo lepotu svog govora, da i mi pokažemo da literatura na prizrensko-timočkom dijalektu i te kako vredi. I ima svoju izuzetnu lepotu.”
Piše poeziju i na književnom jeziku i na dijalektu, a kaže, ima i još ljudi koji se kroz poeziju i prozu bave dijalektom.
“Naš napor da sačuvamo lokalni govor još uvek je možda sramežljiv. Bez puno hrabrosti. Ali je dragocen, jer je krenulo. Zašto ovo kažem? Većina tih pesama koje su izašle u te dve knjige Ete takoj i Oratim da ne patim, su malo humorističkog karaktera. Možda pomalo i ironične, samoismevajuće. A još uvek, ili ja bar ne znam da ima nekog ko je hrabar i svestan da treba pisati i ozbiljne stvari, ozbiljne teme na našem govoru.”
Oratim da ne patim i Ete takoj, zbirke su pesama na dijalektu. Prvu je izdao vlasotinački Kulturni centar, a druga je nastala u Vranju.
“U tom prvom zborniku koji se zove Oratim da ne patim, izašao je 2017. godine, bilo je, ja mislim, 34 autora. Od Aleksinca do Vranja. I to su oni koji su poznatiji pesnici, u ovom krugu nas koji nešto pišemo i šaljemo na konkurse, objavljujemo nešto. A siguno je da ih ima još mnogo više za koje mi ne znamo ili koji nemaju još uvek hrabrosti da se pokažu. Posle ove dve knjige verujem da će ih biti mnogo više.”
Srba je nagrađivani pesnik. 2017. godine dobio je prvu nagradu za pesmu na dijalektu na konkursu Vinskog bala u Vlasotincu. A 2019. godine na festivalu književnog stvaralaštva na narodnom govoru “Preobraženjsko pojanje“ u Nišu, takođe je dobio prvu nagradu.
Novinar, kamera, montaža: Sonja Urošević
Muzika: Sunrise Drive – South London HiFi
Zavičajno odeljenje
Kroz izdavaštvo, sa kolegama u vlasotinačkoj biblioteci, Srba čuva i zavičajnu pisanu reč. Ali i kroz posebno odeljenje formirano 2000. godine.
“Na zavičajnom odeljenju biblioteke Desanka Maksimović, pored knjiga, odnosno monografskih publikacija, nalaze se i serijske publikacije, odnosno, časopisi, novine, zbornici. Kao i neknjižna građa koja čini vrlo važan deo zavičajnog fonda. Tu spadaju fotografije, razglednice, plakati, leci, diskovi i kasete sa raznih manifestacija naše biblioteke i grada i tome slično”, objašnjava Aleksandra Krstić, diplomirani bibliotekar iz vlasotinačke biblioteke.
A među preko 2000 knjiga i druge građe, nalaze se i knjige na dijalektu.
“Mislim da je značajno da se čuva i ta vrsta literature na zavičajnom fondu. Jer, to će, u svakom slučaju biti zanimljivo i današnjim generacijama koje nisu bile u dodiru sa takvim načinom izražavanja. A i budućim još više”, zaključuje Aleksandra.
Pesmu na dijalektu sa početka priče – Jela Ranke – možete čuti celu u videu ispod. Upravo je ta pesma pobedila na konkursu 2017. godine.
Kamera, montaža: Sonja Urošević
Muzika: Arms of Heaven – Aakash Gandhi
*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta „Prevedi mi na dijalekt“ sufinansiranog iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Komentari (0)