ON JE PARIZ VIDEO OVAKO

Megafon vam je prenosi utiske kolege Marka Ristića, kao i njegove korisne savete za sve koji žele da posete Grad svetlosti.

Na filmovima je lepši i čistiji. Doduše, radnja tih odgledanih filmova nije bila u decembru pa mu sve praštam. Desilo se da je Džoni umro baš tih dana, pa su Ajfelovu malo iskoristili da mu se zahvale. Neka su, vele tamo da je bio zvezda. Elem, istorija je svuda oko tebe dok koračaš ulicama i ko hoće da je vidi naći će je, a ako je ne vidi, osetiće je. Učinilo mi se da sam čuo Pikasa na trgu umetnika na Monmartru ili da sam video bradu Vitmana u poznatoj knjižari, tu, blizu obale Sene. A dok sam ispijao kafu u kultnom kafiću, Amelija je projurila pored stola i mahnula. Luvr. Da me je srčka okinula tamo, ne bi mi žao bilo. U Luksemburg parku koji je ogroman i može čovek da se izgubi i da se desi da ti ispadne telefon iz džepa ljudi će proći pored njega i to je to. Sedeti za stolom do trotoara u pariskom lokalu i ispijati jaku crnu kafu… vredi.

---

Monmartr (fra.Montmartre) je sa 127m nadmorske visine najviša tačka Pariza. Zbog toga i zbog prelepog pogleda na ceo Pariz kao i zbog malih i uskih ulica kojima su nekada koračali najveći umetnici svog doba jedan je od najposećenijih delova glavnog grada Francuske.
Kada šetate ovim ulicama imate utisak da niste u 21.veku. Stari restorani i barovi svedoče o istoriji. Jedan od takvih barova je i Le Consulat, a na jednom od njegovih spoljnih zidova je i slika sa likovima Utrilija, Pikasa, Monea i Tuluz-Lotreka koji su bili česti gosti ovog simpatičnog restorana.

 

Monmartr je poznat i po bazilici Sakre ker (Basilique du Sacre Coeur), bazilici Svetog srca Isusovog. 475m2 veliki mozaik u apsidi bazilike jedan je od najvećih u svetu. Do bazilike vodi oko 300 stepenika koje treba savladati, ali pogled koji vas čeka odozgo je neverovatan. Pariz na dlanu i prizor je spektakularan iako vreme nije baš najbolje. Sakre Ker je sagrađen u pomen na 58000 mrtvih francuskih vojnika u francusko-pruskom ratu.

Monmartr je omiljeni deo grada i Amelije Pulen. Retko ko ne zna za Ameliju i njene avanture. Sećate se i kafića u kom je često boravila. Zove se Cafe de Deux Moulins. Eksterijerom se potpuno uklopio u duh Monmartra. Roze limene stolice, pomalo izlizane donose onu atmosferu boemskog života. Unutar kafića je i slika Amelije. I ovo mesto obavezno posetite. Uz sve to, popićete i odličnu crnu kafu dok se prisećate scena iz filma.

U ovom delu Pariza je i “crvena vetrenjača” sagrađena 1889. Godine. Danas je ovo najpoznatiji kabare na svetu, Mulen ruž.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na malom ostrvu na Seni nalazi se verovatno najpoznatija katedrala na svetu, Notr Dam. Remek delo gotske arhitekture posvećeno je device Mariji. Ukrašava je 2330 statua. Dimenzije Notr Dama su 130x48x36 metara i svakako je nešto što se mora videti ako vas put nanese u Pariz.

Blizu Notr Dama je jedna mala knjižara. Američka knjižara u srcu Pariza, a naziv nosi po Šekspiru, “Šekspir i kompanija”. Ako ste gledali film “Before sunset” onda se sećate i scene iz ove knjižare. Na hiljade knjiga, što starih, što novih, fotografije pisaca sa njihovim potpisima. Prelepa atmosfera. Knjižara je poznata i po tome što u njoj možete prespavati na starim dušecima između polica. Jedini uslov je da volite poeziju ili prozu. U njoj su svojevremeno noćili Alen Ginzberg i Vilijam Borouz. Pažnju mi je privukla knjiga Volta Vitmana. Pročitah par pesama, tek da se duša ugreje. Inače, knjižaru je otvorio Džordž Vitmen 1951.godine, a nedavno je posao preuzela njegova ćerka Silvija. Pravo kultno mesto Pariza. I da, čeka se red da bi se ušlo unutra.

Ako ste gledali spot za pesmu Someone like you videli ste da se Adele šeta po večeri jednim mostom. U pitanju je most Aleksandar III (Pont Alexandre III) i najlepši je most u Parizu. Sagrađen je između 1896. I 1900. Godine u čast francusko-ruskog saveza. Dug je 107, a širok 40m i čini ga samo jedan blago zakrivljeni luk preko Sene. Nazvan je po ruskom caru Aleksandru III čiji je sin Nikolaj II položio kamen temeljac 1896. Most spaja Jelisejska polja sa kvartom Ajfelovog tornja.

U njegovoj blizini je Ajfelov toranj. Tog dana je bila sahrana Džonija Halideja, francuskog Elvisa Prislija, koji je uživao statusni simbol u Francuskoj. Otuda i znak zahvalnosti preko tornja. Nakon terorističkih napada moraćete da prođete kroz strogi sistem kontrole kako biste došli do panoa gde se toranj nalazi. Ukrašen sa mnoštvo svetiljki prizor noću je predivan, pravi light show. Još jedna od želja mi je ovim ispunjena.

Par stotina metara od Ajfelovog tornja je palata Šajo i trg Trokadero odakle se pruža divan pogled na kulu. Iako dosta promrzao od vetra stajao sam par minuta i gledao. Možete misliti kako je ovde na proleće ili tokom leta…

Luksemburški park (JARDIN DU LUXEMBOURG)
Ime je dobio po vojvodi od Luksemburga, u čijem je vlasništvu bio, a 1612.godine ga je kupila Marija de Mediči, majka Luja XIII. Na njen zahtev, vrtovi su uređeni u italijanskom stilu, pošto je ona svoju mladost provela u Firenci.
U XIX veku park je otvoren za javnost i redizajniran u francuskom stilu, ali originalna osnova je sačuvana. U centralnom delu parka nalazi se osmougaoni ribnjak, poznat kao Grand Bassin. Ovde deca mogu iznajmiti male čamce. Postoje i druge atrakcije za decu, kao što je pozorište lutaka i jahanje ponija. Oko ribnjaka su lepi travnjaci i aleje, geometrijski oblikovani. Brojne statue, uključujući i statuu Svete Ženevjeve, zaštitnice Pariza, ukrašavaju park. Ovo je jedan od parkova gde možete uzeti jednu od mnogobrojnih stolica i odneti je na mesto gde želite da sedite. Dve fontane su vredne pažnje u Luksemburškom parku. Najčuvenija je Fontana Mediči, romantična barokna fontana, izgrađena 1624.godine. Smeštena je na kraju malog ribnjaka, na severoistočnoj strani parka.
Palata se nalazi u severnom delu parka. Građena je u XVII veku za Mariju Mediči. Ona je bila nostalgična za svojom mladošću u Firenci, tako da je palata izgrađena u fiorentinskom stilu. Nažalost, kraljica nije dugo uživala u svojoj novoj palati i vrtovima, pošto ju je kardinal Rišelje proterao kad je kralj umro, pre nego što je palata završena.
Za vreme francuske revolucije palata je služila kao zatvor, a za vreme Drugog svetskog rata bila je sedište Luftwaffe. Sada je tamo smešten francuski Senat.
Park je leti prava oaza zelenila i najbolje je tada posetiti.

Jelisejskim poljima (Avenue des Champs Elysees)  stižemo do Trijumfalne kapije, još jednog simbola Pariza. Avenija je široka 70 metara, sa drvoredima i mnoštvom radnji poznatih svetskih brendova. Ispred skoro svake radnje mogu se videti prosjaci i to je veliki problem Pariza. Da se vratim Trijumflanoj kapiji. Trijumfalni luk Napoleona, visok 50m i širok 45m ukrašen je statuama od kojih je najpoznatija Mitraljeza.

Za kraj…Luvr. Znate onaj osećaj kad ste bili dete pa vam daju nešto najviše hoćete. E, tako sam se osećao. Ne mogu ni da zamislim šta bi se desilo da je bilo vremena i za razgledanje muzeja iznutra. Grad u malom. Onolika količina umetnosti na jednom mestu…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na kraju, ako ste razmišljali da li da posetite Pariz, učinite to. Nije to onaj Pariz kakvim ste ga zamišljali i kakvim ste ga viđali u starim filmovima. Dosta smeća na ulicama i veliki broj prosjaka posledica su velikog broja turista i klasnih razlika kojih očigledno ima.

Ipak, i pored svega, sve mu praštam, jer osećaj koji donosi Pariz je neponovljiv. Jer svaki njegov kutak, svaki ugao ulice i zgrade je erotika i ljubav, umetnost u svom najčistijem obliku.

P.S. Karta iz Podgorice do Brisela preko Ryanair-a košta oko 20€ u jednom pravcu, a zatim autobusom iz Brisela do Pariza još 17€ u jednom pravcu. Fotografije i utisci iz Brisela i Briža nekom sledećom prilikom.