U obilasku jugozapadne Srbije krajnji cilj ekipe Megafona bila je Golija. Kaže se da je ova planina dobila ime zbog svoje veličine – golema. I to je zaista tako. Ogromno prostranstvo prekriveno je gustim šumama, a planinu ćete veoma teško preći bez terenskog vozila. Ako obilazite Goliju, zastanite u selu Rudno. Za pristojan novac možete da nađete smeštaj za dvoje, ali se, kada je reč o ovom selu, ne oslanjajte na Buking. Guglajte i zovite domaćinstva da biste se raspitali o ceni i drugim detaljima. Planina je ogromna! Ne očekujte da ćete od tačke A do tačke B stići za dvadesetak minuta ili pola sata. Potrebno je minimum sat vremena od sela Rudno do nekog od mnogobrojnih vidikovaca. Najbolje ćete se snaći ukoliko se raspitate kod meštana, jer na Goliji najčešće nemate mrežu na telefonu.

Mi smo “osvojili” dva vrha. Najviši – Jankov Kamen (1833 m) i Oštri Vrh, kako ga zovu meštani. Do Jankovog Kamena, sve do vrha možete kolima. Ponavljam, potrebno vam je terensko vozilo. A do Oštrog Vrha deo puta, jer je veoma loš, morate da pređete pešaka. Ukoliko ste u mogućnosti, ne propustite ovo “planinarenje” jer pruža potpuni mir, tišinu, pogled na guste šume kojima, čini se, nema kraja, neverovatne vidikovce i uživanje u netaknutoj prirodi.

Na putu do Golije

Na putu do Golije ne propustite da obiđete manastir Studenicu iz 1190. godine. Ako odlučite da sa tog mesta krenete prema Goliji, odlučujete se za duži i teži put. Do planine lakše možete doći iz pravca Raške. Mi smo išli “težim” putem što nam je samo potvrdilo koliko je planina lepa i velika. Za obilazak Golije i okoline odvojite minimum dva dana. Mi smo stigli da obiđemo i Rimski most u selu Kumanica, koji je bio odlična stanica za fotkanje i uživanje u vodi i zelenilu. Na oko 16 kilometara odatle nalazi se Ivanjica. Ovde možete da predahnete u pešačkoj zoni, a ako odlučite da od Ivanjice krenete ka Goliji spremite se za nešto više od sat vremena vožnje. Uživajte i srećan put 🙂