Dobrodošli u niški Centar za devojke. Kako ga članice opisuju – mesto za osnaživanje, podršku i rast.
Produkcija: Marker
Muzika: Tropic Fuse – French Fuse
Osnovale su ga koleginice koje su radile na SOS telefonu za žene i decu žrtve nasilja 1998. godine. Jedna od njih je Tatjana Nikolić.
„Ideja je bila da mi nekako skupimo i edukujemo devojke i žene da prepoznaju nasilje tako da uopšte ne uđu u nasilne veze ili ako su već u njima, ili u brakovima nasilnim, da izađu“, kaže Tatjana.
Od tada je prošlo više od 24 godine, pa će u aprilu 2023. slaviti četvrt veka postojanja.
„I taj prvi neki period, možda desetak godina i jesmo radile SOS telefon i te edukacije. Prvo malo nešto predavanja, a onda smo prešle na radionice 2001. i tome smo ostale dosledne do danas.Uvek su nam glavne teme bile nasilje nad ženama, devojčicama i devojkama, trgovina ljudima i žensko zdravlje i seksualnost“, objašnjava Tatjana.
Vršnjačke edukacije
Osamnaestogodišnja Jana Tošić priključila se Centru 2021. godine kao vršnjačka edukatorka. I ranije je zanimala tema feminizma. Ali nije znala da u Nišu postoji organizacija koja se time bavi. Kada je u školi dobila letak na kome su se tražile vršnjačke edukatorke, bila je srećna što može da se uključi.
„Kada sam došla ovde, osim toga što sam dobila priliku da se edukujem na te teme i da prenosim to znanje koje sam dobila, dobila sam i jedan siguran prostor. Centar se zapravo bavi osnaživanjem devojaka, žena i devojčica. I mislim da je zapravo to prava reč. Baš prava reč, zato što mi koje jesmo ovde, jesmo osnažene. Osećamo potpunu slobodu ovde da se izrazimo na bilo koji način. Ja sam takođe dobila priliku, pored tih radionica, da učestvujem na uličnim akcijama. To mi je isto bilo jako značajno iskustvo. Ulični performans, takođe. Učestvovala sam i u forum teatru“, priča Jana za Megafon.
Kroz Centar za devojke do sada je prošlo više od 150 aktivistkinja. A kroz njihove radionice prošlo je više od 25.000 učesnica.
Ulične akcije i performansi
Edukacije su, ipak, samo deo aktivnosti kojima se Centar za devojke bavi.
„Sada već smo prepoznatljive po uličnim akcijama, performansima, ima nas dosta na ulici“, objašnjava Marija Virijević.
„Jako mi je drago da stojim na ulici pred svim ljudima i da budem glasna bez da vičem“, dodaje Jana.
Dvadesetšestogodišnja Sara Plazinić aktivizmom u Centru za devojke bavi se od 2019. godine. A priključila se upravo zbog jednog uličnog performansa.
„Ja sam se u stvari priključila Centru za devojke tako što sam im se javila preko društvenih mreža, kada sam videla obaveštenje da će biti održan ulični performans „Žensko groblje“ povodom Dana sećanja na žrtve femicida i tako sam im se u stvari priključila. Nisam bila baš sigurna u sebe, bila sam dosta anksiozna, ali sam odlučila, ja ću da stojim na ulici. Jer mi u tom performansu u stvari držimo imena tih ubijenih žena na svojim grudima i stojimo kao živi spomenici svima njima“, kaže Sara.
Teatar
Od 2011. godine u Centar za devojke ulazi i teatar, kao način da se aktivistkinje osnaže, ali i da se dođe do veće ciljne grupe.
„Negde 2011. krećemo sa Vagininim monolozima, odnosno uvodimo teatar u naš rad, aktivističko pozorište na ove sve teme koje sam pomenula. To je jako bitno iz više razloga. Osnažilo je nas koje smo tada bile u Centru i krenule da se bavimo ovim pozorištem, za sve ostalo – i za ulične aktivnosti, akcije, performanse kasnije. I za medijske nastupe i za to da se na konferenciji pred institucijom priča. Jednostavno za sve“, priseća se Tatjana.
Danas već imaju nekoliko različitih predstava.
„ Trenutno aktuelno nam je edukativni teatar na temu trgovine ljudima, gde mladi koje smo edukovale na temu trgovine ljudima i šta je to teatar, kako da naprave svoj, izvode u srednjim školama u Nišu“, kaže aktivistkinja Marija Virijević.
Mina Žikić ima 15 godina, a u Centar za devojke došla je nakon obaveštenja u školi da je raspisan konkurs za teatar.
„U srednjoj školi sa prijateljima odavde glumimo i radimo teatre na temu trgovine ljudima. To zapravo nisam očekivala da će tako dobro da prođe. Dosta nam dobro ide i glumili smo i u mojoj školi, tako da su mi prijatelji i odatle preneli dosta pozitivnih komentara i profesori i prijatelji.“
Teatar je prvobitno privukao, ali kada je saznala da je reč o aktivizmu i feminizmu, znala je da je došla na pravo mesto.
„I u društvu i generalno u životu, dosta se borim za žene. I za žene i za LGBT populaciju, zato što je generalno društvo oko mene veoma… Mislim, osuđuju dosta i ne podržavaju. Imam dosta prijatelja koji su homofobični i koji su kao – jao, feminizam itd. Tako da volim da iznesem te svoje stavove i nekako da se moj glas čuje“, objašnjava ova petnaestogodišnja aktivistkinja.
ArtFemine
Kako bi se približile novoj i široj publici, aktivistkinje Centra za devojke proširile su polje delovanja. Centar je organizator festivala ArtFemine od 2014. godine, kao i Feminističke likovne kolonije u Sićevu od 2015.
ArtFemine – Festival feminističkog aktivizma i umetnosti u organizaciji Centra za devojke nastao je na tekovinama FemiNiš festivala.
„Tako da se naše delovanje proširilo i na sugrađane, sugrađanke, medije itd. Onda, koleginice iz drugih gradova i zemalja ex-Yu“, objašnjava Tatjana.
Feministička linkovna kolonija
Do sada je na Feminističkoj likovnoj koloniji u organizaciji niškog Centra za devojke učestvovalo sedamdesetak umetnica, kako iz Srbije, tako i iz zemalja u regionu.
„Nisu nužno feministkinje, nisu nužno upućene u sve to. Kao što nije nužno da one budu afirmisane umetnice, da su se školovale za to. Bitno je da one to vole i da stvaraju. Po tome se razlikujemo od nekih drugih kolonija. Takođe i zato što je čisto ženska i zato što se održava u Sićevu gde je Nadežda Petrović pokrenula prvu likovnu koloniju u Srbiji“, objašnjava Marija.
Kako se priključiti?
Razni su načini da im se i ti pridružiš ako želiš. To može da bude gledanje, filma, neke predstave, mnoge devojke došle su nakon završene radionice u školi. Neke su došle preko drugarica. Tu su i Fejsbuk i Instagram stranice, sajt.
„Zvanično nam stoji da nam je ciljna grupa od 11 do 40 godina, ali naravno da nam se javljaju i devojčice i žene koje su ispod ili iznad te granice. Naravno da ćemo im otvoriti vrata Centra“, kaže Marija.
Sve aktivistkinje sa kojima je Megafon razgovarao složile su se da je Centar sigurno mesto na kome mogu da podele svoje brige, razmišljanja i ideje. A uz sve to, da podignu svoj glas i podstaknu ljude da razmišljanju o važnim društvenim temama.
Centar za devojke i dalje ima SOS telefon, a kada su u mogućnosti, pružaju i pravnu i psihološku pomoć žrtvama nasilja.
*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta “Imaš kome da se obratiš” koji je podržao Grad Niš u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2022. godini.
Komentari (0)