Odmah po napuštanju banke, gde sam ostavila značajnu količinu para za nekakve zaostale rate za kredit, kao što u Srba to obično biva, čekala sam smireno zeleno kod Meka da nastavim kišni ponedeljak. U skladu sa vremenom, a i “ošuškavanjem” u banci od pre deset minuta, zavrćem se prema apoteci jer mi deluje prirodno da pri ruci u tim okolnostima imam neko “prijateljsko” sredstvo, tipa bromazepam, za slučaj da dobroćudni osmesi poznanika ne deluju.

Ispostaviće se da ne posežem samo ja za lekovima u sličnim situacijama. Češka reč – litost koju Kundera pominje, a najpribližnije bismo, negde sam pročitala, mogli kod nas da je prevedemo kao “ojađenost”, za posledicu ima mozaik na niškim pločnicima nastao od praznih tabli bromazepama, bensedina… Izdvoji se i po neki leksilijum, ali od ove plastike mogla bi da se nakupi dobra količina za reciklažu, samo treba da hodate dovoljno dugo niškim ulicama i gledate ispred sebe. Ako se zainteresujete i za sadržaj đubreta koje je neko tek tako bacio, videćete verovatno sličan sadržaj.

Ova slika, nastala u blizini moje kancelarije, postala je deo moje svakodnevnice.

Gde god nađeš zgodno mesto, ti bromazepam posadi

Prazne kutije bromazepama i bensendina kao svakodnevna pojava

I ono što je najčudnije, i što može nepogrešivo da ukazuje na psihičko stanje Nišlija, je to što uvek ugazite u sedative. O vitamin C i magnezijum teško da ćete da se sapletete. Te ja reših da uslikam kao dokaz gore pomenute litosti, da se ne zaboravi vreme kada su ulice Niša preplavljivale prazne table sedativa, preteći da izozovu omanju ekološku katastrofu.

“Dubljom” analizom došla sam do zaključka kako prazne kutije sedativa mogu da se nađu na svakom koraku. Pa lepo, držite telefon levom rukom, dobijate uznemiravajući poziv o tome da je račun za Objedinenu naplatu 67746475476576… dinara, a desnom rukom grabite kroz torbu, žvaćete bromazepam i ne obraćajući previše pažnje na ekološki momenat, tablu ostavite bilo gde iza sebe, kao trag sopstvene litosti tog ponedeljka. Često pomišljam kako su ljudi koji prosipaju po ulici svoje ispijene kutijce sedativa, oni koji se vrlo često drže za koren nosa dok vam se nehajno javljaju na ulici ili zaposedaju neku od klupica u gradskim parkovima. Nekako, uvek mi prođe kroz glavu da taj čovek ili žena u desnom džepu imaju jednu tablu.

Iskoristila sam priliku da dobijem i zvanični podatak o ovoj pojavi.

“Nema takvih epidemioloških, niti statističkih podataka koji govore o promeni obima korišćenja sedativa kod nas. Sedativi se izdaju na recept ili se kupuju samo uz izveštaj neuropsihijatra, jer stvaraju zavisnost i mogu se zloupotrebiti. Može se govoriti o ličnom iskustvu da mnogi ljudi dolaze da traže pomoć zbog napetosti ili nesanice i očekuju da im se pomogne ne samo psihoterapijski, već i da dobiju lek za spavanje ili smirenje”, kaže za Megafon dr Gordana Nikolić iz Klinike za mentalno zdravlje u Nišu”.

Zašto bromazepam ili neki drugi sedativ?

“Pacijenti se žale na nesanicu, napetost, razdražljivost, najčešće usled hroničnog distresnog reagovanja. Otežana je psihološka adaptacija na, za tu osobu, bitne ali nepovoljne okolnosti života: pritisak na poslu,konfliktne situacije u porodici, razočarenje u bliske osobe. Psihoterapijsko savetovanje je prva linija terapije, a ne sedativi, kojima se ne razrešava uzrok tj. stres”, kaže dr Nikolić.

Opasnost je stvaranje zavisnosti od sedativa, o kojoj je Megafon već izveštavao. Javljaju se različiti neželjeni efekti koji dodatno ometaju funkcionisanje, te lek gubi svojstvo da pomaže već više šteti. Prema rečima doktorke Nikolić, druga opasnost je maskiranje problema, koji je i doveo do povećane napetosti, jer je lakše probleme prespavati nego se boriti sa njima i donositi važne odluke u životu, pokazati snagu volje i upornost.

I ko seje upomene na bromazepam po niškim ulcama?

Ja bih, govoreći iz ličnog iskustva, rekla svi. Jedino što je, makar za mene, ova pojava poslednjih meseci primetnija nego ranije. Ili je jednostavno počelo više da mi smeta đubre na ulici, ali ipak je to nešto na šta sam se s godinama navikla. Dakle, utisak mi najverovatnije nije pogrešan, samo koji je pravi odgovor na pitanje iz podnaslova?

“Nema posebnog dela stanovništva koji se izdvaja. Sedativima su skloni mladi – najveći zahtevi za adaptacijom na životne teškoće, srednje životno doba, a najmanje stare osobe”, kaže dr Nikolić.

I za kraj jedan mali apel za “bacače” praznih tabli sedativa. Sačekajte prvu kantu za đubre zbog čistijeg grada, zdravog razuma, savesti, slike koju šaljemo u svet, a stres i nesanica nam ne ginu. Počele su da se bele visibabe, stiže prolećna depresija.


JOVANA ĐORĐEVIĆ

Prijatelj, sestra, sanjar, diplomirani novinar.