U ova ne-tako-lepa vremena kada je svima život okrenut naopačke, pate sve profesije i ljudi svih starosnih doba. Neki pate zato što su ekstremni ekstroverti i navikli su da sve svoje vreme provode van kuće sa prijateljima… Neki pate jer vole da provode vreme u prirodi. Sada je vreme jako promenljivo, jednog dana je sunčano i toplo, a već sledećeg dana je pao sneg, a temperatura je otišla u minus.
Pomalo patimo i mi studenti i školarci. Celo obrazovanje je postalo odjednom “moderno”. Profesori i nastavnici su primorani da koriste metode rade kakve do sada nikada nisu primenjivali. Što se mene tiče, ova situacija u obrazovanju ima i pozitivne i negativne strane. Pozitivna strana jesu neobavezna “prisustva” na većini predavanja koja se održavaju na različite načine.
Neki profesori su se opredelili na predavanja video pozivima, neki su se opredelili na predavanja putem mejla (da, verovali ili ne), a neki su odlučili da nam samo šalju materijal u vidu prezentacija koje treba naučiti. Iz nekih predmeta se dopisujemo sa profesorima za vreme predavanja. Većina njih nam je izašla u susret i prosledila nam je svoje brojeve telefona kako bi nam bili od pomoći kad god nam to zatreba.
Loša strana ove situacije je, naravno, manjak fizičkog prisustva… A to znači da je pojedine lekcije nemoguće adekvatno objasniti. Ne može se sve objasniti preko mobilnog telefona ili poruka. Mi i dalje nastavljamo da učestvujemo u vežbama i da dobijamo svoje poene na predispitnim obavezama.
Tehnologija i njene mane
Kolokvijumi su zamenjeni nekim drugim projektima kao što su na primer prezentacije ili seminarski radovi. To je, na neki način, olakšavajuća okolnost za sve studente. Iako meni deluje kao da sad kada ne idem na fakultet imam mnogo više studentskih obaveza nego kada sam išla.
Još jedan od problema u ovoj situaciji svakako jeste tehnologija, jer na nju nikada ne možete u potpunosti da se oslonite. Iako mi odgovara da slušam predavanje dok pijem kafu, spremam doručak, dok sam sva čupava i nesređena… Ne odgovara mi kada se javi neki tehnički problem, naravno.
Takve situacije se uglavnom dešavaju u ekstremno bitnim trenucima i Marfijev zakon nam se obija o glavu. Zato je malo nezgodno i nepregledno ocenjivati aktivnost studenata na osnovu rada interneta, kompjutera i telefona. Iako je 21. vek, verujte da još uvek nisu svi u mogućnosti da priušte sebi ni internet ni kompjuter. A ta dva su na neki način danas potrebni kao hleb i voda.
Perite ruke
Mislila sam da ću u toku karantina barem uspeti da se odmorim pored sve psihičke neizvesnosti i paranoje koja se većini odigrava u glavi… Ali ja sam više nego ikada preplavljena obavezama. Možda mi se zapravo samo tako i čini, jer se obaveze mnogo lakše podnose kad si u pokretu i praktično ih ne osetiš. Ali kada si zatvoren ovako u četiri zida i ne znaš kako će dalje situacija da se odvija, nije baš lako. Sve dok ne moramo ispite preko kompjutera da polažemo, ja ću biti zadovoljna.
Naravno, u ovoj nesrećnoj situaciji, studenti nisu ti kojima je najgore, ali svako na različit način podnosi ovu situaciju. Zato je neophodno da se svi čuvamo i imamo empatiju jedni za druge, To je jedino rešenje uz pomoć koga ćemo prebroditi ovu situaciju što brže.
Možda će vam zvučati kao kliše, ali… Iskoristite ovu situaciju maksimalno za rad na sebi. Otkrijte svoje talente i sposobnosti. Eto, ja sam naučila da kuvam i svi oko mene su prijatno iznenađeni mojim sposobnostima… Naravno, na dva metra udaljenosti. Vidite nešto dobro i u najgorim situacijama i čuvajte sami sebe. Perite ruke i pronađite neku zanimaciju koja će vam opustiti mozak i naterati vas da bar na trenutak zaboravite na to kroz šta planeta prolazi!
Za to vreme možete odgledati neku seriju, film ili pročitati neku knjigu! Ili da uživate u nekoj od naših SuperEgo priča! 😀
Student na Filozofskom fakultetu u Nišu na katedri za Komuniciranje i odnose s javnošću. Rođena 19.10.1999. Pisanje joj je jedna od najvećih strasti pored muzike i glume. Trenutno se bavi volonterski novinarstvom, ali je najzainteresovanija za sferu istraživačkog novinarstva.
Komentari (0)