“Evo, prvi koji se javlja je paun. Koji je jedan napadan član naše farme. Uglavnom je sve ovde slobodno, osim onih životinja koje moraju da budu vezane ili zatvorene. A to su, pre svega, najneobičniji stanovnici moje farme – dve lame, koje su iz beogradskog Zoološkog vrta pre par godina našle put do moje farme. I jedna odana kuja karakačanskog ovčara, koja tu sa istočne strane štiti ceo živinarski deo od šakala i lisica koje vole da dođu u sred bela dana. Jer kad odu ovce na pašu i svi psi sa njima, da ih čuvaju tamo na pašnjacima, onda farma ostane nezaštićena. Elem, to su jedine zatvorene životinje, sve ostalo je pušteno”, objašnjava nam “poredak” Aleksandar Vasov.

Novinari: Sonja Urošević, Jovana Đorđević
Kamera: Sonja Urošević
Montaža: DP
Muzika: Welcome – Anno Domini Beats

Došli smo na njegovu farmu Ravna šuma u ataru sela Prtopopinci. Farma je generacijama u njegovoj porodici, ali, kako kaže, preskočila je dve generacije.

paun

Foto – Megafon

“Farma se bavi jednim tradicionalnim stočarstvom. U pitanju je uzgoj ovaca i koza. Malo neuobičajeno za ove predele, da je to stado mešovito. I tako ima nekih 60-ak ovaca i 120 koza. Što se tiče ovaca, to je autohtona rasa – bela metohijska ovca, koja se zove bardoka. To na albanskom znači bela ovca. Jer je u području odakle ona potiče, a to je od Skadra, pa sve do Peći, gaje mešovito i Crnogorci i Albanci i Srbi i Malisori. Važi za jednu vrlo interesantnu, vrlo mlečnu pramenku sa izrazito grubim runom.”

Na farmi u podnožju Vidliča, na 700 m nadmorske visine, nema samo konja i magaraca, kaže naš domaćin. A od 2010. godine ovo je demonstrativna farma.

“Znači, na ovu farmu dolaze ljudi da posete farmu, da vide šta ima na njoj, da vide proizvode, da čuju malo priču o… Zavisi koga šta zanima – o kozama, o ovcama, psima, tradicionalnoj muzici ili svemu tome zajedno. Ili da, kao što već rade studenti veterine, koji ovde imaju Centar za planinsko stočarstvo u selu Gornji Krivodol, koji dolaze svake godine ovde na letnju praksu.”

Etno turizam u praksi

Upravo iz ovog razloga Vasova posećuju i mnogi turisti, u želji da saznaju nešto više o autohtonim vrstama i druže se sa životinjama. To je jedan od načina unapređenja etno turizma, kažu u Sportsko turističkom centru Caribrod.

paun

Foto – Megafon

“Postoje poljoprivredna gazdinstva u okolini Dimitrovgrada koja se bave odgojem autohtonih vrsta domaćih životinja. Pružaju mogućnost gostima da vide kako se ta, da kažem, stoka tj. domaće životinje gaje, kako se priprema sir, kiselo mleko…”, objašnjava nam Dejan Cvetkov iz STC Caribrod.

paun

Aleksandar Vasov – Foto – Megafon

“U kombinaciji sa ovčijim i kozjim mlekom, pravimo jedan sir, kome sam ja nadenuo ime Šopski sir. Jer ovde je i taj šopski region, bilo je prosto jednostavno da se seti čovek onog što mu je ispred očiju. Jer mi smo Šopi, gajimo stoku na tradicionalan način i pravimo taj sir na tradicionalan način. A to je – bez pasterizacije”, kaže Vasov.

paun

Foto – Megafon

Još jedna ovakva poznata farma je farma Sergeja Ivanova koji se bavi odgojem staroplaninskih magaraca.

“Ima dosta gostiju, ima dosta zainteresovanih iz unutrašnjosti Srbije, iz Bugarske, koji dolaze i kupuje te njihove domaće proizode. Naravno, infrastruktura do tih farmi je presudna za neki budući razvoj, a Opština Dimitrovgrad ovih dana maksimalno radi i na tome. Da naša sela postanu pristupačnija svim našim gostima, pa i nama Dimitrovgrađanima”, priča Dejan Cvetkov iz STC Caribrod.

A kod Aleksandra Vasova, osim što možete da se družite sa životinjama i kupite domaći sir, možete čuti i zvuke tradicionalnog instrumenta pastira – kavala.

paun

Foto – Megafon

 

*Ovaj prilog nastao je u okviru projekta “Etno turizam – putovanje kroz vreme”, koji je podržala Opština Dimitrovgrad kroz Javni poziv za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2020. godini.