Sonja Hajdari, dvadesetjednogodišnjakinja iz Avganistana kaže da se ljudi u Srbiji dobro ponašaju prema migrantima. Ali da problem u obrazovanju postoji.

obrazovanju

Foto – MIC

“Ovde u Srbiji sam već četiri godine i ne mogu da nastavim školovanje. A volela bih da završim srednju školu i studiram medicinu. Kada budem otišla u neku drugu zemlju, moraću da krenem sve ispočetka. A za ovo vreme provedeno ovde, mogla sam već pola školovanja da završim. Sada samo sedim u kampu po ceo dan i gubim vreme.”

Ipak, od septembra 2017. godine, od kada je migrantima dostupno obrazovanje u Srbiji, to pravo je do sada na kraće ili duže vreme iskoristilo preko 1.000 dece.

Prema rečima Gorana Ćirića iz Komesarijata Srbije za izbeglice, ove godine nastavu je počelo da pohadja 160 dece, a sada ih je u školama 130, uglavnom osnovaca.

“Nastavnici su imali blage primedbe na to da ih đaci migranti malo usporavaju u sprovođenju nastavnog programa. Pošto deci migrantima treba da se posveti posebna pažnja. Međutim to vremenom bude prevaziđeno, jer deca brzo uče jezik i prilagođavaju se.”

Kako kaže, porodice sa školskom decom su od početka ove školske godine u Vranju i u nekoliko centara na severu Srbije, radi uštede na troškovima prevoza.

“Zajedno s Ministarstvom prosvete preduzeli smo neke mere. Učenici migranti nisu u velikom broju u jednom odeljenju. Već ih je po dvoje, troje, tako da ne ometaju nastavu”, rekao je Ćirić.

MIC – istraživanje

Urednica Medijskog istraživačkog centra (MIC) Jelena Đukić Pejić objašnjava da je MIC od septembra prošle godine istraživao stanje u obrazovanju izbeglica u Srbiji i Bosni i Hercegovini i uporedio stanje.

Istraživanje je pokazalo da se stanje u BIH razlikuje od kantona do kantona.

“U Unsko-sanskom i Sarajevskom kantonu poštuju odluku centralne vlasti o obrazovanju, i deca-izbeglice idu u školu. Dok u Mostarsko-neretvanskom kantonu deca-izbegice ne idu”. Situacija u Srbiji je drugačija i deca su praktično od samog dolaska u Srbiju uključena u nastavu. I to i osnovnoškolsku, i u srednjoškolsku.

Izvršna direktorka organizacije Indigo, Tamara Simonović, potvrđuje da deca-izbeglice u Srbiji imaju pristup obrazovanju, čega nema u svim zemljama.

“Uključivanje dece izbeglica u obrazovanje je veoma blagotvorno. Jer se na taj način u njihove živote vraća osećaj rutine i normalnosti. I imaju priliku da se druže sa vršnjacima.”

Dodala je da je školovanje s decom-izbeglicama korisno i za decu u Srbiji, jer imaju priliku da upoznaju vršnjake iz drugih zemalja. Uz to, škole su za to dobile donacije u opremi, a prosvetni radnici obuku.

obrazovanju

Foto – MIC

Tekst i foto – MIC