Buđenje za posao pre 10 sati, maltene je mučenje. Do sada ste sigurno naišli na internetu na tekstove koji govore o istraživanju na Univerzitetu Oksford čiji je zaključak upravo ovo.
I mi u Megafonu strogo se pridržavamo pravila da sa radom krećemo u 10. Osim u situacijama kada je ranije buđenje neizbežno. Novinare i medijske radnike generalno bije glas da ne funkcionišu rano ujutru, osim voditelja jutarnjih programa. Zato smo rešili da proverimo tu teoriju.
Krenuli smo, normalno, iz sopstvenog dvorišta.
“Smatram da se sa promenom tempa života, koji donosi sve više stresa, promenilo i samo funkcionisanje čoveka, njegovog, mozga, tela itd. Sam osećaj da morate da ustanete rano zbog obavljanja posla stvara dodatni stre. On može da bude štetan za fizičko i mentalno zdravlje. Idealno bi bilo da možemo svi da ustajemo kad nam se ćefne. Ali pošto je to nemoguće zbog ograničenog broja sati koji ima dan, treba svemu da se pruži određena doza fleksibilnosti, pa i radnom vremenu. Za mene je ustajanje pre devet pakao. Kažu da je sve stvar navike. Ali ja sam tri godine radila na radiju i budila se veoma rano. To nikada nije postala moja navika i nikada nisam uspevala da pokažem vrhunac funkcionalnosti pre 10 ili 11 sati”, kaže novinarka Megafona Jovana Đorđević.
Petra Naumović studentkinja komunikologije i takođe članica Megafonove redakcije kaže da joj je 10 sati idealna mera.
“10 sati je nekako savršeno vreme za početak radnog dana. Buđenje oko 8-9 sati mi odgovara, jer nisam isuviše umorna. Za razliku od buđenja u ranijim satima. Prerano buđenje nikako dobro ne utiče na moje raspoloženje, samim tim sam tim danima dosta neraspoložna. Međutim, retko koja ustanova ili posao omogućava da se odmorimo dovoljno. Jako bih volela da se dese neke reforme koje će zabraniti bilo kakvo funkcionisanje i rad ustanova pre 10 sati, a možda i kasnije.”
Idealno vreme za buđenje za posao – individualno?
“Teško mi je i u šali često kažem da ne odgovaram za svoje postupke ako ustanem pre 10, a nekad i pre 11. Posao kojim se bavim je takav da često radim noću. Tada imam najviše mira i tako najbolje funkcionišem. Tako da sam apsolutno protivnik ranog ustajanja i to, zaista, jeste mučenje”, objašnjava Dušan Aleksić – asistent na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo na Filozofskom fakultetu.
Ipak, niški fotoreporter Ivan Dinić kaže da njemu rani jutarnji radni sati nisu problem.
“Meni iskreno nikad nije bilo teško da ustanem ujutru. Ja sam ranoranilac. I kada je potrebno da ustanem ujutru – ustaću. Ako je potrebno da ne spavam, neću da spavam. Tako da mene to, oko tog mučenja, malo i ne tangira, jer, šta znam… Mislim, volim ja da spavam. Ali, jdnostavno, kad treba, ono treba.”
Kakve su vaše jutarnje navike? Jeste li funkcionalni već u 7 ili vam treba vreme da dostignete vrhunac produktivnosti? Da li je za vas buđenje za posao pre 10 sati mučenje ili normalna dnevna rutina? 🙂
Foto – Sonja Urošević
Dakle, ustajem u 4 ujutru, pola 5 najkasnije. U 6 počinje jutarnji program i vesela, totalno razbuđena ja. Radno vreme do 2, ponekad se i produži. Puna energije, ma sve ću da odradim kad dođem kući… U 16h već čekam kada će već jednom 20h pa da legnem da spavam… Da li sam pomenula da ja inače nisam jutarnji tip i da ne volim da ustajem rano, nikada nisam… Kako to onda da čitavog života me strefi taj jutarnji?